šegačiti
Srpskohrvatski uredi
Izgovor uredi
- IPA: /ʃeɡǎːt͡ʃiti/
- Hifenacija: še‧ga‧či‧ti
Glagol uredi
šegáčiti (ćirilica шега́чити) nesvrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija uredi
Konjugacija glagola šegačiti
| Infinitiv: šegačiti | Glagolski prilog sadašnji: šegáčēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: šegáčēnje | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
šegačim | šegačiš | šegači | šegačimo | šegačite | šegače | |
| Budućnost |
Futur I. |
šegačit ću1 šegačiću |
šegačit ćeš1 šegačićeš |
šegačit će1 šegačiće |
šegačit ćemo1 šegačićemo |
šegačit ćete1 šegačićete |
šegačit će1 šegačiće |
| Futur II. |
budem šegačio2 | budeš šegačio2 | bude šegačio2 | budemo šegačili2 | budete šegačili2 | budu šegačili2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
šegačio2 sam | šegačio2 si | šegačio2 je | šegačili2 smo | šegačili2 ste | šegačili2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam šegačio2 | bio si šegačio2 | bio je šegačio2 | bili smo šegačili2 | bili ste šegačili2 | bili su šegačili2 | |
| Imperfekt |
šegačah | šegačaše | šegačaše | šegačasmo | šegačaste | šegačahu | |
| Kondicional I. |
šegačio2 bih | šegačio2 bi | šegačio2 bi | šegačili2 bismo | šegačili2 biste | šegačili2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih šegačio2 | bio bi šegačio2 | bio bi šegačio2 | bili bismo šegačili2 | bili biste šegačili2 | bili bi šegačili2 | |
| Imperativ |
- | šegači | - | šegačimo | šegačite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
šegačio m. / šegačila f. / šegačilo n | šegačili m. / šegačile f. / šegačila n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference uredi
- „šegačiti” u Hrvatskom jezičnom portalu