izvikati

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /izʋǐːkati/
• Hifenacija: i‧zvi‧ka‧ti

Glagol

izvíkati (ćirilica изви́кати) svrš.

Značenja:

1. stvoriti o nečemu sliku koja nije u skladu s pravom vrednošću, *
2. (značenje izvedeno preko sinonima) ocrniti, pokuditi, ispsovati, izružiti, naružiti, fam. popljuvati fam., iskuditi, napasti, zameriti, ispridikovati fam., prebaciti (nekom nešto), očitati lekciju, euf. prigovoriti euf., prekoriti, ukoriti, očitati propoved, arh. pokarati arh., primetiti euf., kritikovati, izr. očitati bukvicu izr., iskoriti, pripomenuti euf., natrljati nos izr., nagrditi, izvikati

Sinonimi:

1. ocrniti, pokuditi, ispsovati, izružiti, naružiti, fam. popljuvati fam., iskuditi, napasti, zameriti, ispridikovati fam., prebaciti (nekom nešto), očitati lekciju, euf. prigovoriti euf., prekoriti, ukoriti, očitati propoved, arh. pokarati arh., primetiti euf., kritikovati, izr. očitati bukvicu izr., iskoriti, pripomenuti euf., natrljati nos izr., nagrditi, izvikati

Konjugacija

Konjugacija glagola izvikati

Infinitiv: izvikati		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: izvíkāvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		izvičem	izvičeš	izviče	izvičemo	izvičete	izviču
Budućnost	Futur I.	izvikat ću1 izvikaću	izvikat ćeš1 izvikaćeš	izvikat će1 izvikaće	izvikat ćemo1 izvikaćemo	izvikat ćete1 izvikaćete	izvikat će1 izvikaće
	Futur II.	budem izvikao2	budeš izvikao2	bude izvikao2	budemo izvikali2	budete izvikali2	budu izvikali2
Prošlost	Perfekt	izvikao2 sam	izvikao2 si	izvikao2 je	izvikali2 smo	izvikali2 ste	izvikali2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam izvikao2	bio si izvikao2	bio je izvikao2	bili smo izvikali2	bili ste izvikali2	bili su izvikali2
	Aorist	izvikah	izvika	izvika	izvikasmo	izvikaste	izvikaše
Kondicional I.		izvikao2 bih	izvikao2 bi	izvikao2 bi	izvikali2 bismo	izvikali2 biste	izvikali2 bi
Kondicional II.		bio bih izvikao2	bio bi izvikao2	bio bi izvikao2	bili bismo izvikali2	bili biste izvikali2	bili bi izvikali2
Imperativ		-	izviči	-	izvičimo	izvičite	-
Glagolski pridjev radni		izvikao m. / izvikala f. / izvikalo n			izvikali m. / izvikale f. / izvikala n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „izvikati” u Hrvatskom jezičnom portalu