komšija
Srpskohrvatski uredi
Izgovor uredi
- IPA: /kǒmʃija/
- Hifenacija: kom‧ši‧ja
Imenica uredi
kòmšija m (ćirilica ко̀мшија)
Oblici:
Značenja:
Primeri:
- Jèdān mȏj kòmšija dȍno je dȅset jája. Vojka [1]
- Zȁjed no s kòmši ja ma smo ìma li mašínu ko sàči cu, pa smo zȁjed no rádi li. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Tomaševac Šimanovci Beška Laćarak Subotica Stapar Deronje Tovariševo Čurug Đurđevo Begeč Čenej Novi Sad Kikinda Novo Miloševo Srpska Crnja Novi Bečej Bašaid Melenci Itebej Žitište Elemir Aradac Farkaždin Ilandža Ivanda Senpeter Deska Čenej Deska [1]
- Tȗ se kȕpi rȍdbina, kòmšije, dèvōjke, pa se ìde u bérbu. Martonoš [1]
- Ȍnda svȅkar i svȅkrva dádu jèdnu jȁbuku i kȃžu: Pȓvo i pȓvo kòmšiju priko púta da zòve ù svatove, i ȍnda kod kȗma, p[a] ȍndak rȇdom po rodbìni svùda. Kumane [1]
- Júče smo mlátili óra, komšȉja mi trȇso. Vršac [1]
- I tȗ je mnȍgo trȍška: častȋš, dȏđu rȍdbina, dȏđu komšȉje ko ȍće. Izbište [1]
- Sedȇ: komšȉje za sofrȏm i rodȍve. [8] Krašovo Pavliš Jasenovo [1]
Izrazi:
- Ko je srećan ikomšije mu ženu čuvu ("imati mnogo sreće"). [1]
Deklinacija uredi
deklinacija imenice komšija
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | komšija | komšije |
| genitiv | komšije | komšija |
| dativ | komšiji | komšijama |
| akuzativ | komšiju | komšije |
| vokativ | komšijo | komšije |
| lokativ | komšiji | komšijama |
| instrumental | komšijom | komšijama |
Reference uredi
- „komšija” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 127, 128, 161, 134, 136.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 52, 118, 365.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 452, 316.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 106.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 55.
- ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 51.