okresati

Srpskohrvatski uredi

Izgovor uredi

IPA: /okrěsati/
Hifenacija: o‧kre‧sa‧ti

Glagol uredi

okrèsati (ćirilica окрѐсати) svrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

òkrešēm ^[1]

Značenja:

Motikom ukloniti travu i poravnati zemljište. ^[1]

Primeri:

Òkrešēmo jelti gȁzīmo. ^[2] Begeč ^[1]

Konjugacija uredi

Konjugacija glagola okresati

Infinitiv: okresati		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: okrèsāvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		okrešem	okrešeš	okreše	okrešemo	okrešete	okrešu
Budućnost	Futur I.	okresat ću¹ okresaću	okresat ćeš¹ okresaćeš	okresat će¹ okresaće	okresat ćemo¹ okresaćemo	okresat ćete¹ okresaćete	okresat će¹ okresaće
Budućnost	Futur II.	budem okresao²	budeš okresao²	bude okresao²	budemo okresali²	budete okresali²	budu okresali²
Prošlost	Perfekt	okresao² sam	okresao² si	okresao² je	okresali² smo	okresali² ste	okresali² su
	Pluskvamperfekt	bio sam okresao²	bio si okresao²	bio je okresao²	bili smo okresali²	bili ste okresali²	bili su okresali²
	Aorist	okresah	okresa	okresa	okresasmo	okresaste	okresaše
Kondicional I.		okresao² bih	okresao² bi	okresao² bi	okresali² bismo	okresali² biste	okresali² bi
Kondicional II.		bio bih okresao²	bio bi okresao²	bio bi okresao²	bili bismo okresali²	bili biste okresali²	bili bi okresali²
Imperativ		-	okreši	-	okrešimo	okrešite	-
Glagolski pridjev radni		okresao m. / okresala f. / okresalo n			okresali m. / okresale f. / okresala n
Glagolski pridjev trpni		okresan m. / okresana f. / okresano n			okresani m. / okresane f. / okresana n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference uredi

„okresati” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 214.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Ivan_Popović,_Govor_Gospođinaca_u_svetlosti_bačkih_govora_kao_celine.-2] Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 214.

[1]

[2]