poletjeti
Srpskohrvatski uredi
Izgovor uredi
- IPA: /polětjeti/
- Hifenacija: po‧let‧je‧ti
Glagol uredi
polètjeti (ćirilica полѐтјети) svrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija uredi
Konjugacija glagola poletjeti
| Infinitiv: poletjeti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: polètjēvši | Glagolska imenica: - | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
poletim | poletiš | poleti | poletimo | poletite | polete | |
| Budućnost |
Futur I. |
poletjet ću1 poletjeću |
poletjet ćeš1 poletjećeš |
poletjet će1 poletjeće |
poletjet ćemo1 poletjećemo |
poletjet ćete1 poletjećete |
poletjet će1 poletjeće |
| Futur II. |
budem poletio2 | budeš poletio2 | bude poletio2 | budemo poletjeli2 | budete poletjeli2 | budu poletjeli2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
poletio2 sam | poletio2 si | poletio2 je | poletjeli2 smo | poletjeli2 ste | poletjeli2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam poletio2 | bio si poletio2 | bio je poletio2 | bili smo poletjeli2 | bili ste poletjeli2 | bili su poletjeli2 | |
| Aorist |
poletjeh | poletje | poletje | poletjesmo | poletjeste | poletješe | |
| Kondicional I. |
poletio2 bih | poletio2 bi | poletio2 bi | poletjeli2 bismo | poletjeli2 biste | poletjeli2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih poletio2 | bio bi poletio2 | bio bi poletio2 | bili bismo poletjeli2 | bili biste poletjeli2 | bili bi poletjeli2 | |
| Imperativ |
- | poleti | - | poletimo | poletite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
poletio m. / poletjela f. / poletjelo n | poletjeli m. / poletjele f. / poletjela n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference uredi
- „poletjeti” u Hrvatskom jezičnom portalu