ćakulati

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /t͡ɕakǔlati/
• Hifenacija: ća‧ku‧la‧ti

Glagol

ćakùlati (ćirilica ћаку̀лати) nesvrš.

1. Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon {{nedostaje-definicija}}.

Konjugacija

Konjugacija glagola ćakulati

Infinitiv: ćakulati		Glagolski prilog sadašnji: ćakùlajūći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: ćakùlānje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		ćakulam	ćakulaš	ćakula	ćakulamo	ćakulate	ćakulaju
Budućnost	Futur I.	ćakulat ću1 ćakulaću	ćakulat ćeš1 ćakulaćeš	ćakulat će1 ćakulaće	ćakulat ćemo1 ćakulaćemo	ćakulat ćete1 ćakulaćete	ćakulat će1 ćakulaće
	Futur II.	budem ćakulao2	budeš ćakulao2	bude ćakulao2	budemo ćakulali2	budete ćakulali2	budu ćakulali2
Prošlost	Perfekt	ćakulao2 sam	ćakulao2 si	ćakulao2 je	ćakulali2 smo	ćakulali2 ste	ćakulali2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam ćakulao2	bio si ćakulao2	bio je ćakulao2	bili smo ćakulali2	bili ste ćakulali2	bili su ćakulali2
	Imperfekt	ćakulah	ćakulaše	ćakulaše	ćakulasmo	ćakulaste	ćakulahu
Kondicional I.		ćakulao2 bih	ćakulao2 bi	ćakulao2 bi	ćakulali2 bismo	ćakulali2 biste	ćakulali2 bi
Kondicional II.		bio bih ćakulao2	bio bi ćakulao2	bio bi ćakulao2	bili bismo ćakulali2	bili biste ćakulali2	bili bi ćakulali2
Imperativ		-	ćakulaj	-	ćakulajmo	ćakulajte	-
Glagolski pridjev radni		ćakulao m. / ćakulala f. / ćakulalo n			ćakulali m. / ćakulale f. / ćakulala n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „ćakulati” u Hrvatskom jezičnom portalu