Wiktionary

čȉst

čȉst

čȉst (srpskohrvatski, ćir., чи̏ст) uredi

Prilog uredi

čȉst (ćirilica чи̏ст)

Kategorije:

odr. vid.


Oblici:

  1. -a, čist, -o [1]


Značenja:

  1. Koji je bez prljavštine, koji nije uprljan ili zagađen; nepomućen, bistar; koji je uredan. [1]
  2. Prva nedelja, sedmica uskršnjeg posta. [1]
  3. Ona koja nema menstruaciju. Crvena Crkva[1]
  4. Izmet dojenčeta. Jasenovo[1]
  5. Isto. [2] Jamena Sviloš Sombor Sivac Drljan Tovariševo[1]
  6. Soba u kojoj ne žive ukućani, u kojoj borave samo gosti. Subotica[1]
  7. Prva sreda uskršnjeg posta. Vršac[1]
  8. Prozirna smrznuta voda na površini reke. [1]
  9. Ponedeljak posle početka posta. [3] [4] Novi Bečej[1]
  10. Med od iste vrste biljke. [1]
  11. Meko, najfinije pšenično brašno. Subotica[1]
  12. Koji je bez primese, bez dodatka čega drugog, stranog. [1]
  13. Vosak dobijen topljenjem. [1]
  14. Koji je ogoljen, bez omotača, ljuske i sl. [1]
  15. Težina zaklane i očišćene životinje. Vršac[1]
  16. Uredno, bez prljavštine. [1]
  17. Bez ikakve primese, dodatka čega drugog, različitog po nekoj osobini. [1]
  18. Baš, upravo (za pojačavanje onoga što se u rečenici kazuje). [1]
  19. Skoro, gotovo, zamalo. [1]


Primeri:

  1. U Kìkīndu — tȁmo je čìstiji vȁzduh. Kikinda [1]
  2. Vȍlim svȅ da mi je lépo i da mi čȉsto. [5] [3] [4] [6] Veliki Gaj Deronje Gospođinci Kać Novo Miloševo Bašaid Melenci Žitište Zrenjanin Farkaždin Ilandža Izbište Deska [1]
  3. Blȉstra — čȉsta vòda. [5] Mol [1]
  4. Velikom alovu ne smeta ni čista ni mutna voda. On zapaše i to što zapaše, on izvuče. Nego mi kad virgamo, onda bi nam godila čista voda jel kad mrazevi dođu, ondak se voda više bistri i ondak vidimo kad tražimo ribu. [7] Bačko Gradište Đala Elemir [1]
  5. Uskršnji post trajao je nekada sedam nedelja [...] Svaka od tih nedelja ima svoje ime. Prva je Teodorova ili Čista nedelja. [8] [1]
  6. Ima sneženik a ima čisti led koji je od vode i smrznut. [7] Čenta [1]
  7. Pȍsle pȍklade dȍđe na ȏsmi dȃn „čȉsti ponedȇljnik". Jasenovo Vršac [1]
  8. Ako je na bàgremi čȉst mȇd, ȏn je bȅozȅlenkast. [9] Ruma Zmajevo Kovin [1]
  9. Nìje bílo ko sàde da su se zídale od čȉsti pèčeni cȉgālja. Lovra [1]
  10. A da si čȉst ko srèbro. Martonoš [1]
  11. Mȅtem tȏ sȃće, vòde ȕspem, ùgrijem, vȍsak dȏđe gȍre, a tȏ što ne vàlja, tȏ dȍle. E ȍnak nȏž pa strȗžem, ȍnak mȅtem još jedàred da ìstopim, ȍnak òpet i òstane mi čȉst vȍsak. [9] Iđoš Sombor Verušić Žednik Gardinovci Novo Miloševo Kovin [1]
  12. Kad skȉnēmo òne pòklopce, dȍbije se lȅpši — čȉst vȍsak. Ruma [1]
  13. Rešèto se mȅte nuz gròmilu i ondak se rȇdi tȏ žȉto: jedàred iz vèlike plȅve, onak se drȕgi pȗt rȇdi, iz mȃle plȅve, da bȉde čȉsto. [10] Melenci [1]
  14. Kȁko stòji stáblo od kukùruza, mȋ zàljūštimo ljȕsku i ȍnda otkrjámo kukùruz, i ȍndak je čȉs. [10] Jaša Tomić [1]
  15. Kat su kȕće mȃle, barem dr̀ži čȉsto. Boka [1]
  16. A jȃ nísam mògo da dȃm kad stòji na blàgdašnji prȕsluk: kad ìdem ù crkvu jel dȁlje — u gòzbenicu, nà pūt — obúčem se čȉsto. [10] Novo Miloševo [1]
  17. Mládež, mȋ mȕški smo ìšli ù gaće, mȋ mòmci. A dèvōjke — òne su ìšle u pàrgārske sȕknje (širòke, onàko čȉsto bélo, dóle mȁlo šlȉngovāno). [10] Itebej Jasenovo [1]
  18. Ja se onda čisto tȑže. [11] Batajnica [1]
  19. Čisto bi pojela još jedno parče. Kać [1]
  20. Pokušao je da konkuriše u vršačkim papudžijama, ali bez uspeha „zbog zla rada i vašarskog posla, jer kad mu uzmeš papuču u ruke, sva se čisto providi. Vršac Novo Miloševo [1]


Izvedene reči:

  1. čȉsto [1]


Izrazi:

  1. ˜ ko suza Senpeter [1]
  2. ˜ ko sunce Jasenovo [1]
  3. ˜ račun, duga ljubav ("jasno određeni materijalni odnosi omogućuju trajno prijateljstvo"). Sombor [1]


Reference uredi

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  3. ↑ 3,0 3,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 283. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem
  4. ↑ 4,0 4,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 321. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem
  5. ↑ 5,0 5,1 Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 15. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine." je zadan više puta s različitim sadržajem
  6. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 52, 53, 57.
  7. ↑ 7,0 7,1 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  8. ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 99.
  9. ↑ 9,0 9,1 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  10. ↑ 10,0 10,1 10,2 10,3 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 141. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem
  11. ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 351.

Napomene uredi

Izvor: https://sh.wiktionary.org/w/index.php?title=čȉst&oldid=1412803