češati
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /t͡ʃěʃati/
- Hifenacija: če‧ša‧ti
Glagol
uredičèšati (ćirilica чѐшати) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Značenja:
- Grebati, trljati kožu da se smanji, olakša osećaj svraba, svrbeža. [1]
- Čistiti četkom, češagijom, timariti. [1]
- Grebati se po koži da se smanji, olakša osećaj svraba, svrbeža. [1]
- Dodirivati se, doticati se, očešavati se (o granama, nogavicama i sl.). [1]
- Grebanje, trljanje kože da se smanji, olakša osećaj svraba, svrbeža. [1]
- Čišćenje četkom, češagijom, timarenje. [1]
- Način hvatanja ribe zabadanjem štapaca u vodu da bi se riba o njih češala. [1]
Primeri:
- Tȏ sam ránio, pòjio, čȅšo, čȉstio štȁlu — tȏ je própisno. [2] [3] Jaša Tomić Bukovac [1]
- Ȏn rȁno ùstane pa čȅše kònje, i rȃni, i pòji. Tovariševo [1]
- Mȍj mȗž ȕvek čȅša kónje. Vršac [1]
- Čȅšu se ò to dȑvo, nȅšto i[h] jȅde, bȁre su tȏ, tȏ òna sìtna pìjavica ȍće ù škrge da ȗđe, nȅki bȁmbrci, tȏ pȉje kȓv, i òni se tȗ čȅšu. [4] Kovilj [1]
- Ȉma oplèten kȍšār pa ga sȁkrije u glògove, a tȗ se rȉba kŕtoži, čȅše se, nàpadaju je tȋ paràziti i tȗ se kŕtoži oko tȍg dȉ je ȏn ùdario. [1]
- Nogȁvice, grȃne se čȅšadu. Vršac [1]
- Ako ga čȅšem češàgijom, tȏ je čèšānje. Tovariševo [1]
- Čȅšānje je pósebna vŕsta vȁtanja rȉbe. [4] Kovilj [1]
Izrazi:
- tuđa ruka svrab nečeša ("tuđinac nikada ne može pružiti pažnju, naklonost kao rođeni"). [1]
- češati se di te ne svrbi ("loše proći, trpeti posledice"; "Paz da se ne češaš di te ne svrbi"). Jasenovo [1]
- ˜ jezik s nekim ("raspravljati se, objašnjavati se, prepirati se s nekim"). [1]
- češati se po glavi ("loše proći, brinuti"). Novo Miloševo [1]
- Kòga svŕbi nȅkse čȅša ("ko je to učinio neka i odgovara za to"). Vršac [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola češati
Infinitiv: češati | Glagolski prilog sadašnji: čȅšūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: čèšānje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
češam | češaš | češa | češamo | češate | češaju | |
Budućnost |
Futur I. |
češat ću1 češaću |
češat ćeš1 češaćeš |
češat će1 češaće |
češat ćemo1 češaćemo |
češat ćete1 češaćete |
češat će1 češaće |
Futur II. |
budem češao2 | budeš češao2 | bude češao2 | budemo češali2 | budete češali2 | budu češali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
češao2 sam | češao2 si | češao2 je | češali2 smo | češali2 ste | češali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam češao2 | bio si češao2 | bio je češao2 | bili smo češali2 | bili ste češali2 | bili su češali2 | |
Imperfekt |
češah | češaše | češaše | češasmo | češaste | češahu | |
Kondicional I. |
češao2 bih | češao2 bi | češao2 bi | češali2 bismo | češali2 biste | češali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih češao2 | bio bi češao2 | bio bi češao2 | bili bismo češali2 | bili biste češali2 | bili bi češali2 | |
Imperativ |
- | češaj | - | češajmo | češajte | - | |
Glagolski pridjev radni |
češao m. / češala f. / češalo n | češali m. / češale f. / češala n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
češan m. / češana f. / češano n | češani m. / češane f. / češana n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „češati” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 163.
- ↑ Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).
- ↑ 4,0 4,1 Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).