Srpskohrvatski

uredi

Izgovor

uredi
  • IPA: /t͡ʃîːkoʃ/
  • Hifenacija: či‧koš

Imenica

uredi

čȋkoš m (ćirilica чи̑кош)



Oblici:

  1. čȋkoš [1]
  2. -a, -o ČMSK [1]


Značenja:

  1. Osoba koja čuva konje. [1]


Primeri:

  1. Čikoši (konjari) čuvaju seoske konje od maja do polovine jula ili prvog avgusta, kada se oni uzimaju sa paše za jesenje zemljoradničke radove, i tada čikoši prestaju da ih čuvaju. [2] [1]
  2. Spominje se da su ranije, dok su konje čuvali čikoši (naziv za čuvara konja), kao čikoši najviše bili cenjeni Mađari. [1]
  3. Čovek koji je čuvao konje nosio je ime čikoš. Čikoš je uvek jašio najbržeg konja, nosio veliki bič i njime pucao. Na pašnjaku konji su imali svoj obor sa nastrešnicom [...] Tu je bila i čikoševa koliba u kojoj je on noću spavao. [3] [1]
  4. Čȋkošu nȉkad níje nèstō kȍnj. Bačinci [1]
  5. Tȏ su ranȋje spajije ìmali zdrȁvo mlȍgo kónja, kȏ znȃ kȍlko, ȍnak su òni dȑžali čȋkoše, a nè dāj bȍže da nèstane nȅki kȍnj, il da mu bȉde nȅšto. [4] Jaša Tomić Laćarak Bukovac Zmajevo Melenci Taraš Šurjan Boka Neuzina Izbište [1]


Izvedene reči:

  1. čikošev [1]


Sinonimi:

  1. argelaš [1]



Deklinacija

uredi

Reference

uredi
  • čikoš” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Milivoje Milosavljević, Stočarstvo u severnom Banatu. — Rad, 12— 13, 1964, 69—101, str. 80.
  3. Radivoj Prokopljević, Čudesna moć sremske klepetuše. Ruma (Srpska knjiga), 2002, 150 str, str. 74.
  4. Anđelka Petrović, Pastirska terminologija Bukovca (rukopis diplomskog rada).