činjeničan
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /t͡ʃîɲenit͡ʃan/
- Hifenacija: či‧nje‧ni‧čan
Pridjev
uredičȉnjeničan (ćirilica чи̏њеничан, određeni vid čȉnjeničnī)
Značenja:
- (značenje izvedeno preko sinonima) bezuslovan, nepobitan, pouzdan, neoporeciv, neporeciv, neproblematičan, potvrđen, izvestan, apsolutan, nedvosmislen, neupitan, iskustven (dokazan iskustvom), hrv. nedvojben hrv., krajnji, faktičan, uverljiv, neopovrgljiv, proverljiv, neosporan, kredibilan, nesporan, eksplicitan, nepreporan, nesumnjiv, istinit, proveren, činjeničan, neoboriv, bezuslovan, nepobitan, pouzdan, neoporeciv, neporeciv, neproblematičan, potvrđen, izvestan, apsolutan, nedvosmislen, neupitan, iskustven (dokazan iskustvom), nedvojben hrv., krajnji, faktičan, uverljiv, neopovrgljiv, proverljiv, neosporan, kredibilan, nesporan, eksplicitan, nepreporan, nesumnjiv, istinit, proveren, činjeničan, neoboriv, zaštićen, zaklonit, osiguran, bezopasan, bezbedan, obezbeđen, stvaran, pouzdan, privržen [1]
Sinonimi:
- bezuslovan, nepobitan, pouzdan, neoporeciv, neporeciv, neproblematičan, potvrđen, izvestan, apsolutan, nedvosmislen, neupitan, iskustven (dokazan iskustvom), hrv. nedvojben hrv., krajnji, faktičan, uverljiv, neopovrgljiv, proverljiv, neosporan, kredibilan, nesporan, eksplicitan, nepreporan, nesumnjiv, istinit, proveren, činjeničan, neoboriv, bezuslovan, nepobitan, pouzdan, neoporeciv, neporeciv, neproblematičan, potvrđen, izvestan, apsolutan, nedvosmislen, neupitan, iskustven (dokazan iskustvom), nedvojben hrv., krajnji, faktičan, uverljiv, neopovrgljiv, proverljiv, neosporan, kredibilan, nesporan, eksplicitan, nepreporan, nesumnjiv, istinit, proveren, činjeničan, neoboriv, zaštićen, zaklonit, osiguran, bezopasan, bezbedan, obezbeđen, stvaran, pouzdan, privržen [1]
Deklinacija
uredi oblici neodređenog vida
jednina | muški rod | ženski rod | srednji rod | |
---|---|---|---|---|
nominativ | činjeničan | činjenična | činjenično | |
genitiv | činjenična | činjenične | činjenična | |
dativ | činjeničnu | činjeničnoj | činjeničnu | |
akuzativ | neživo živo |
činjeničan činjenična |
činjeničnu | činjenično |
vokativ | činjeničan | činjenična | činjenično | |
lokativ | činjeničnu | činjeničnoj | činjeničnu | |
instrumental | činjeničnim | činjeničnom | činjeničnim | |
množina | muški rod | ženski rod | srednji rod | |
nominativ | činjenični | činjenične | činjenična | |
genitiv | činjeničnih | činjeničnih | činjeničnih | |
dativ | činjeničnim(a) | činjeničnim(a) | činjeničnim(a) | |
akuzativ | činjenične | činjenične | činjenična | |
vokativ | činjenični | činjenične | činjenična | |
lokativ | činjeničnim(a) | činjeničnim(a) | činjeničnim(a) | |
instrumental | činjeničnim(a) | činjeničnim(a) | činjeničnim(a) |
oblici određenog vida
jednina | muški rod | ženski rod | srednji rod | |
---|---|---|---|---|
nominativ | činjenični | činjenična | činjenično | |
genitiv | činjeničnog(a) | činjenične | činjeničnog(a) | |
dativ | činjeničnom(u/e) | činjeničnoj | činjeničnom(u/e) | |
akuzativ | neživo živo |
činjenični činjeničnog(a) |
činjeničnu | činjenično |
vokativ | činjenični | činjenična | činjenično | |
lokativ | činjeničnom(e/u) | činjeničnoj | činjeničnom(e/u) | |
instrumental | činjeničnim | činjeničnom | činjeničnim | |
množina | muški rod | ženski rod | srednji rod | |
nominativ | činjenični | činjenične | činjenična | |
genitiv | činjeničnih | činjeničnih | činjeničnih | |
dativ | činjeničnim(a) | činjeničnim(a) | činjeničnim(a) | |
akuzativ | činjenične | činjenične | činjenična | |
vokativ | činjenični | činjenične | činjenična | |
lokativ | činjeničnim(a) | činjeničnim(a) | činjeničnim(a) | |
instrumental | činjeničnim(a) | činjeničnim(a) | činjeničnim(a) |
Reference
uredi- „činjeničan” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1