čuti

Srpskohrvatski

Izgovor

IPA: /t͡ʃûti/
Hifenacija: ču‧ti

Glagol

čȕti (ćirilica чу̏ти) svrš. i nesvrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

čujem ^[1]

Značenja:

Moći opažati zvukove, imati zdravo čulo sluha. ^[1]
Opaziti, opažati sluhom, primiti, primati zvukove čulom sluha. ^[1]
Dozna(va)ti, sazna(va)ti određene informacije na osnovu nečije priče. ^[2] Krašovo^[1]

Primeri:

Od òtog ȕzmēdu četrdèset i pȇt dȉnāra za Ȍkrūžni ȕrēd, a dvádes pȇt dȉnāra što šȉljedu tȃj nòvac i dvádes dȉnāra što sam invàlīd, što nè vidim i nè čujem dòbro. ^[3] Novi Bečej ^[1]
Víkala sam ȉzrīkom kȍlko me gȑlo dònosi, i jòpet me nìje čȕvo. ^[4] ^[5] Farkaždin Sanad ^[1]
I tàko, kad je dòšla četrdèset čètvrta gȍdina, prid òtim kad će se oslobòditi, próđeše jèdnog dȃna oko čètir sȃta àftovi, čètr-pȇt, i jȃ pòšla u bȃšću i ȉstrčāla da vȉdim štȁ se tȏ čȕje. ^[3] Kumane ^[1]
Jȃ sam tȏ jȕtro, bȉo je jȃko lȇp sȗnčan dȃn, sèdila na pràgu mòje kȕće i slȕšala sam nȅšto nȅobično, nȅke zvȗkove koje nȉkad nísam čȕla. ^[6] ^[4] ^[5] ^[7] ^[8] Aradac Gospođinci Srpski Krstur Novi Kneževac Mokrin Kikinda Novo Miloševo Bašaid Kumane Itebej Međa Elemir Farkaždin Batanja Deska Čenej ^[1]
Nȉgdi nȉšta se nè čue. ^[5] Itebej ^[1]
Ȕveče dȏđe brigàdīr u zȃdruzi i ȏn čȕje od ȕprave naređénje — štȁ će se ráditi. ^[3] Mokrin ^[1]
Tȏ sam od mȃjke čȗ (JT) [Ban I 70]. ^[9] Čip ^[1]
Sȁd sam čȕla da òni kȃžu „lȉft". ^[3] Kikinda ^[1]

Izrazi:

Vȇlikočȕti ("biti nagluv"; "Ȏn vȇliko čȕje"). Batanja ^[1]
da zlo nečuje ("kaže se kada se govori o nečemu dobrom da se ne dosluti zlo"). Novo Miloševo ^[1]

Konjugacija

Konjugacija glagola čuti

Infinitiv: čuti		Glagolski prilog sadašnji: čuvši		Glagolski prilog prošli: čȗvši		Glagolska imenica: čùvēnje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		čujem	čuješ	čuje	čujemo	čujete	čuju
Budućnost	Futur I.	čut ću¹ čuću	čut ćeš¹ čućeš	čut će¹ čuće	čut ćemo¹ čućemo	čut ćete¹ čućete	čut će¹ čuće
Budućnost	Futur II.	budem čuo²	budeš čuo²	bude čuo²	budemo čuli²	budete čuli²	budu čuli²
Prošlost	Perfekt	čuo² sam	čuo² si	čuo² je	čuli² smo	čuli² ste	čuli² su
	Pluskvamperfekt	bio sam čuo²	bio si čuo²	bio je čuo²	bili smo čuli²	bili ste čuli²	bili su čuli²
	Aorist	čuh
	Imperfekt	čuh	ču	ču	čusmo	čuste	čuše
Kondicional I.		čuo² bih	čuo² bi	čuo² bi	čuli² bismo	čuli² biste	čuli² bi
Kondicional II.		bio bih čuo²	bio bi čuo²	bio bi čuo²	bili bismo čuli²	bili biste čuli²	bili bi čuli²
Imperativ		-	čuj	-	čujmo	čujte	-
Glagolski pridjev radni		čuo m. / čula f. / čulo n			čuli m. / čule f. / čula n
Glagolski pridjev trpni		čuven / čut m. / čuvena / čuta f. / čuveno / čuto n			čuveni / čuti m. / čuvene / čute f. / čuvena / čuta n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

„čuti” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Milja N. Radan, Čerbul ili mošulje (mošuli) — karaševski pokladni običaj. Rad, 41—42, 1999/2000, 85—91, str. 87.
↑ ^3,0 ^3,1 ^3,2 ^3,3 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 131. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem
↑ ^4,0 ^4,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 290. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem
↑ ^5,0 ^5,1 ^5,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 288. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 15, 118, 192.
↑ Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 44.
↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 56.
↑ Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte. — JF, H£IH, knj. HII, 1993, 137—153, str. 143.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 ^1,13 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Milja_N._Radan,_Čerbul_ili_mošulje_(mošuli)_—_karaševski_pokladni_običaj.-2] Milja N. Radan, Čerbul ili mošulje (mošuli) — karaševski pokladni običaj. Rad, 41—42, 1999/2000, 85—91, str. 87.

[Nevenka_Sekulić,_Zbirka_dijalekatskih_tekstova_iz_Vojvodine.-3] 3,0 ^3,1 ^3,2 ^3,3 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 131. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta._Prva_knjiga:_Uvod_i_fonetizam.-4] 4,0 ^4,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 290. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem

[Pavle_Ivić—Žarko_Bošnjaković—Gordana_Dragin,_Banatski_govori_šumadijsko-vojvođanskog_dijalekta.-5] 5,0 ^5,1 ^5,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 288. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem

[Ivan_Popović,_Govor_Gospođinaca_u_svetlosti_bačkih_govora_kao_celine.-6] Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 15, 118, 192.

[Sofija_Rakić-Miloradović,_Izveštaj_o_dijalektološkom_istr._živanju_govora_Batanje.-7] Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 44.

[Sofija_Rakić-Miloradović,_O_govoru_Deske.-8] Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 56.

[Miroslav_Nikolić,_Neke_osobine_srpskog_govora_u_Čipu_kod_Budimpešte.-9] Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte. — JF, H£IH, knj. HII, 1993, 137—153, str. 143.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]