čuvar
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /t͡ʃǔʋaːr/
- Hifenacija: ču‧var
Imenica
uredičùvār m (ćirilica чу̀ва̄р)
Kategorije:
pren.ob.bot.
Oblici:
Značenja:
- Onaj koji čuva, pazi. [2][1]
- Osoba koja čuva neki objekat noću. [3] Gospođinci[1]
- Osoba koja pazi na obešeno voće na svetkovini povodom berbe grožđa, jabuka i sl. [1]
Primeri:
- Razbòlō se čùvār prȇ mène što [j]e bȉjo — Jévta Tomášev. [4] [3] Novi Bečej Gospođinci [1]
- Bȉo je čùvār u atáru. Begeč [1]
- Čȕvār — tȁj što pȁzi — ȍn trȅba da ȕvek pȁzi, ako Dȕnav ráste i tȏ, ȏn jȃvlja. Lovra [1]
- Kad počne igranka [...], igrači (momci i devojke) već slobodno mogu krasti obešene artikle, samo moraju biti oprezni da ih „čuvari" ili „policajci" ne uhvate jer onda moraju platiti kaznu koju izriče „sudija", sedeći za stolom po strani ( — NM NB Km Me). [2] [1]
- Pčȅla òva čȗva na létu, tȏ su čuvári. [5] Itebej Jamena Srpski Krstur Kikinda Zrenjanin Čenta [1]
- Ȉma čuvári pčȇla na polètāljki i òni čȗvadu. [5] Margita Bavanište Kovin [1]
- Na Đurđevdan [domaćica] ujutru stoci i živini zamete hranu od mekinja i prvog obojenog uskršnjeg jajeta [...] pri čemu je svakako važnu ulogu imalo uskršnje jaje „čuvar". [6] [1]
Sinonimi:
Deklinacija
uredi deklinacija imenice čuvar
jednina | množina | |
---|---|---|
nominativ | čuvar | čuvari |
genitiv | čuvara | čuvara |
dativ | čuvaru | čuvarima |
akuzativ | čuvara | čuvare |
vokativ | čuvaru / čuvare | čuvari |
lokativ | čuvaru | čuvarima |
instrumental | čuvarem / čuvarom | čuvarima |
Reference
uredi- „čuvar” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 51. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>
; naziv "Mile Popov, Svadba u severnom Banatu." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ 3,0 3,1 Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 154.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 130.
- ↑ 5,0 5,1 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
- ↑ Mila Bosić, Đurđevdanski običaji i verovanja Srba u Vojvodini. — Rad, 35, 1993, 161—176, str. 164.