đuvegija
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /d͡ʑuʋěɡija/
- Hifenacija: đu‧ve‧gi‧ja
Imenica
urediđuvègija m (ćirilica ђувѐгија)
Oblici:
- đuvègija [1]
- đuvegȉja, đuvȅgija, đuvègija, đuvégija [1]
- đuvègija Sremska Mitrovica Orlovat [1]
- đuvègija Sremska Mitrovica Deska [1]
Značenja:
Primeri:
- Ako je provodadžija uspešno obavio svoj posao, istoga dana ili dan-dva kasnije devojačkoj kući dolaze „pro sio ci”. To su „đuvegija” (momak koji se že ni), njegovi roditelji i provodadži ja. [1]
- U subotu dođe đuvegija kod mlade da se utvrdi sve za svadbu i ujedno da pozove njene za mlade goste. Ovi se gosti održavaju odmah na 2—3 dana posle svadbe, u utorak ili sredu. [2] [1]
- Jel tȏ đuvègija, jel dȏđe sàmo da pròveri šta se kòd vas rȃdi. [3] [4] Čenej Čerević Sremska Mitrovica Subotica Pačir Bačka Palanka Ravno Selo Turija Čurug Gospođinci Žabalj Đurđevo Novi Sad Novo Miloševo Novi Bečej Šurjan Boka Neuzina Orlovat Ivanda [1]
- Svȅ su nàšle đuvègiju pa ću vȁla i jȃ. Jaša Tomić [1]
- Ako đuvègija ȉma sèstru jel brȁta, ȍde s njȉma i tȗ zagòvore. Martonoš [1]
- rastezalo se kolo po celom okopu, u njemu je igralo i preko stotine zvanih i nezvanih (bakancoši), koji su navraćali da vide snašu i đuvegiju. [1]
- Đuvègija nȍsi bùkēt. Žabalj [1]
- Nè znaš kȍ je lèpši, jel đuvègija, jel mlȃda. Laćarak [1]
- Mèni dovèli đuvègiju i da jȃ ìdēm tȁmo na prélo. Novi Bečej [1]
- Ȏn odnèse tȇ peškíre svȅ kȕći kod mòmka, kod òtog đuvègije što će da bȕdu svȁtovi, pa prìda njègovoj mȁteri. [5] [6] [7] [8] [3] Kumane Bačinci Susek Sviloš Čerević Subotica Pačir Ravno Selo Begeč Turija Novi Sad Mol Čurug Gospođinci Kać Srpski Krstur Novi Kneževac Sanad Padej Mokrin Novo Miloševo Bašaid Melenci Orlovat Lovra Deska [1]
- Lȇpo je bílo, lȅpše neg sȁd, sȁd se pròlete kȍl a, nit vȉdiš đuvègiju, nit vȉdiš mlȃ du. Čenej [1]
- Pȓvo dȍšli po đuvȅgiju s mlȃdine stráne. [9] Pomaz [1]
- Ȍnda pukéta da mlȃda dȍbije, da mȇnja svȁki dȃn pùkēt drȕgi, da je vȍle bȍlje đuvegȉja. Laćarak [1]
- Tȍ dòlazi đuvègijin otac i mȁti, i onàko još nȅka rodbìna. Laćarak [1]
- Mȃjka đuvègijina svȅ tȇ peškíre što je dȍbīla pòvēže na svȁtove i na kònje svatòvske. [10] Kumane [1]
- Tȁ se tàcna od rodbìne đuvègijine rȇdom krȇće od jèdnog do drȕgog. Žabalj [1]
- Kad se obalija okiti, pristupa se kićenju buklijaša i čuture. Za sve to vreme devojke i momci pevaju pesmu „đuvegijine majke” uz pratnju gajdaša. [1]
Izvedene reči:
Sinonimi:
Deklinacija
uredi deklinacija imenice đuvegija
jednina | množina | |
---|---|---|
nominativ | đuvegija | đuvegije |
genitiv | đuvegije | đuvegija |
dativ | đuvegiji | đuvegijama |
akuzativ | đuvegiju | đuvegije |
vokativ | đuvegijo | đuvegije |
lokativ | đuvegiji | đuvegijama |
instrumental | đuvegijom | đuvegijama |
Reference
uredi- „đuvegija” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 92.
- ↑ 3,0 3,1 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 176, 177.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 64, 452.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 12, 214.
- ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Bačkoj. — Rad, 34, 1992, 137— 158, str. 144.
- ↑ Marija Špis-Ćulum, Iz leksike Pomazi i Čobanca (kod Sentandreje), rukopis.
- ↑ Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 18.