šiti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /ʃîti/
- Hifenacija: ši‧ti
Glagol
urediŠablon:prel Šablon:neprel
Kategorije:
ob.
Oblici:
Značenja:
- Sastavljati iglom i koncem iskrojene delove tkanine, kože i sl. izrađujući odeću, obuću i dr. [1]
- Spajati slamu pri pravljenju košnice. [2] Mol Bačko Gradište Bočar Melenci[1]
Primeri:
- Pȍsle jȁ tȅla da ìdem da ùčim da šȉjem. Bačko Petrovo Selo [1]
- U tȏ vréme kad sam ìmala četr̀nājz gȍdina, kúpio mi òtac šìveću mašínu i jȃ sam naùčila mȁlo da šȉjem. [3] [4] [5] [6] Aradac Laćarak Beška Martonoš Kula Deronje Gospođinci Tovariševo Novi Sad Novo Miloševo Srpska Crnja Taraš Zrenjanin Tomaševac Banatska Palanka Deska [1]
- Kròjio je, šȉo, nȅkad rànije kad je bȉo mlȃd, bȗnde one sèljāčke, dùcīn tȏ se zòve i kòžuve kȍžne òne tàko kràtke od kȏža òno ìšārano, prȕsluk, pr̀šnjāk, svȅ je šȉo. [7] Kovilj [1]
- Sàrāč se bȁvio sa zȁpregom za kònje — šȉo je ámove, rȃzne tàšne. Bačinci [1]
Izvedene reči:
Sinonimi:
Izrazi:
- ˜ petlu gaće i kokoški skute ("raditi uzaludan posao"). Kać [1]
- Nit sešije nit se para ("biti stalno na istoj meri, u istom stanju, ne menjati se (obično o osobi poodmaklih godina)"). Sombor Novo Miloševo Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
- šije mi ga đura ("baš me briga, nije važno"). Sombor [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola šiti
| Infinitiv: šiti | Glagolski prilog sadašnji: šȉjūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: šìvēnje | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
šijem | šiješ | šije | šijemo | šijete | šiju | |
| Budućnost |
Futur I. |
šit ću1 šiću |
šit ćeš1 šićeš |
šit će1 šiće |
šit ćemo1 šićemo |
šit ćete1 šićete |
šit će1 šiće |
| Futur II. |
budem šio2 | budeš šio2 | bude šio2 | budemo šili2 | budete šili2 | budu šili2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
šio2 sam | šio2 si | šio2 je | šili2 smo | šili2 ste | šili2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam šio2 | bio si šio2 | bio je šio2 | bili smo šili2 | bili ste šili2 | bili su šili2 | |
| Imperfekt |
šijah | šijaše | šijaše | šijasmo | šijaste | šijahu | |
| Kondicional I. |
šio2 bih | šio2 bi | šio2 bi | šili2 bismo | šili2 biste | šili2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih šio2 | bio bi šio2 | bio bi šio2 | bili bismo šili2 | bili biste šili2 | bili bi šili2 | |
| Imperativ |
- | šij | - | šijmo | šijte | - | |
| Glagolski pridjev radni |
šio m. / šila f. / šilo n | šili m. / šile f. / šila n | |||||
| Glagolski pridjev trpni |
šiven m. / šivena f. / šiveno n | šiveni m. / šivene f. / šivena n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference
uredi- „šiti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 316.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 118.
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 53.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 158.
- ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).