škola
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /ʃkôːla/
- Hifenacija: ško‧la
Imenica
urediškȏla f (ćirilica шко̑ла)
Kategorije:
pren.
Oblici:
Značenja:
- Vaspitno-obrazovna ustanova za decu i odrasle u kojoj se stiču osnovna i sistemska znanja iz raznih nauka, struka i veština i izgrađuje moralna i društvena ličnost učenika, vaspitanika; zgrada u kojoj se takva ustanova nalazi. [1]
- Škola koja se pohađa posle osnovne (četvorogodišnje) škole. [1]
- Škola, kurs za odrasle polaznike. Vršac[1]
- Vrsta nekadašnje niže četvorogodišnje škole. [1]
- Produžena osnovna škola, opetovnica. [1]
- Isto. [1]
- Pohađanje takve ustanove, školovanje (u gimnaziji, stručnim i višim i visokim školama). [1]
- Nastava u školi, školski časovi. [1]
- Gusto zasađeni mladi izdanci biljke (obično loze i povrća) na posebno pripremljenoj zemlji gde ostaju do presađivanja. [1]
- Loza koja je nastala ukopavanjem da bi se dobilo novo stablo. Subotica[1]
- Isto. [1]
- Pouka, iskustvo. [1]
Primeri:
- Kad sam izàšo iz ȍsnōvne škȍle, ȍndak sam pȍčo ráditi kao ù nādnicu, kao déte, i pȍsle sam slúžio kod gȃzda. [2] Zrenjanin [1]
- Kò[d] tog ùčitelja, što smo mȉ ìšle ù školu, tȁj níje dȑžo pȅvānje. Bačko Petrovo Selo [1]
- Tȍ znȃm da smo učȉli u škȍli. [3] [4] [5] [6] [2] [7] [8] Vršac Ledinci Jakovo Martonoš Obzir Sombor Sivac Bečej Kula Deronje Kać Novi Sad Begeč Đala Srpski Krstur Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Mokrin Novo Miloševo Bašaid Itebej Kumane Elemir Aradac Neuzina Tomaševac Farkaždin Čenta Pavliš Izbište Bata Čip Batanja Deska [1]
- Jȃ sam bíla, još nísam ìšla ni u škȏlu. Bačinci [1]
- Znači, završio je osnovnu školu (četiri razreda) i otac Gliša ga da na „više škole” da madžarski uči. [9] Čenej [1]
- A òvi što su ìšli u škȍlu, ȍndak je bílo čètir rázreda òsnōvne i bíla je grȁđanska škȍla i gìmnāzija. Novi Sad [1]
- U poftornoj školi muškarci su bili poučavani iz domaćinske tehnike, a žene iz ručnih radova. Begeč [1]
- Ìšlō se šȇst rázrēda ósnōvne škȍle i dvȇ gȍdine pȍftōrne. Đala [1]
- Ù tu pȍftornu škȏlu su ùčili đáci što slabȋje pȃntidu, su ùčili i ponávljali fȕrt tȏ što su im govòrili, a su ùčili i za mȃjstore. Jaša Tomić Novi Sad Šurjan Boka Neuzina [1]
- Pȍsle smo íšli u poftȏrne škȍle. Vršac [1]
- Kȏ je ìšo nà škole, tȃj je tròšio òcov kapìtāl, i kad je urástijo i dòšo do zvánja njègovoga, kapìtāl je òtišo nà školu. [2] Jaša Tomić [1]
- Mládi svi nà škole, a jȃ od dȅset gȍdina mène ìzvadili ìz škole da vȍdim kònje u màšinu. Čenej [1]
- Sa škȍlo[m] mu níje ìšlo, pa smo ga mánuli kȕći da rȃdi zȅmlju. [3] Neuzina Novi Sad Šurjan Boka [1]
- Dáli su i[h] nà škole. [3] Itebej [1]
- Njȇn òtac i mȁti su kázali nȇćedu da je prȋmu, ònī su njȗ pòslali da òna svȓši stȗdiju (u Skȏplje je svršávala škȏlu). [2] Zrenjanin Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina [1]
- Sve, sve al čkola je čkola. Crvena Crkva [1]
- Ùčitelji su òtišli u rȁtu, níje bílo škȍle. Tomaševac [1]
- Kȁko zàvršu škȍlu, lȃtu se mòtike. Bašaid [1]
- Mȅću se ù školu paràdajs, kùpus, lubènice zàto da rànije stȉgnu, da prìspe prȇ Pètrovog dȃna. [10] Gospođinci Subotica Nadalj Čurug Žabalj Mošorin Kać Kovilj Titel [1]
- I dok jedno po jedno dete skakuće („šanta”, jer se kaže da igraju „šantavih škola”), dotle ostala deca motre da li će „džadža” dobro pasti gde treba. [11] [1]
- To mi je škola! Novo Miloševo [1]
Sinonimi:
Izrazi:
- Sirotinja je najbolja ˜ ("u siromaštvu se čovek najbolje nauči životu"). Sombor [1]
- ići naškole ("učiti u višoj, visokoj školi, školovati se"). Novo Miloševo Jasenovo [1]
- Da ("omogućiti, omogućavati nekome da pohađa (višu, visoku) školu, (po)slati u školu, na školovanje"; "Starijeg su ostavili na imanju, a mlađeg su dali na škole pa je postao opštinski blagajnik"). Čenej Novo Miloševo [1]
- presađívatiškȍlu ("ukopavati izdanak da bi se dobilo novo stablo"). Subotica [1]
Deklinacija
uredi deklinacija imenice škola
jednina | množina | |
---|---|---|
nominativ | škola | škole |
genitiv | škole | škola |
dativ | školi | školama |
akuzativ | školu | škole |
vokativ | školo | škole |
lokativ | školi | školama |
instrumental | školom | školama |
Reference
uredi- „škola” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 150. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>
; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ 3,0 3,1 3,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 56, 80, 81. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>
; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 44, 46.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 8.
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 53, 55, 57, 59.
- ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 235.
- ↑ Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte. — JF, H£IH, knj. HII, 1993, 137—153, str. 139.
- ↑ Paorske kuće. 1993, 440 str, str. 353.
- ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ Aleksandar R. Stefanović, Dečije igre u severnom Banatu. — Rad, 23—24, 1974—1978, 77—109, str. 92.