štipnuti

Srpskohrvatski

Izgovor

IPA: /ʃtǐːpnuti/
Hifenacija: šti‧pnu‧ti

Glagol

štípnuti (ćirilica шти́пнути) svrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

-nem ^[1]

Konjugacija

Konjugacija glagola štipnuti

Infinitiv: štipnuti		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: štípnūvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		štipnem	štipneš	štipne	štipnemo	štipnete	štipnu
Budućnost	Futur I.	štipnut ću¹ štipnuću	štipnut ćeš¹ štipnućeš	štipnut će¹ štipnuće	štipnut ćemo¹ štipnućemo	štipnut ćete¹ štipnućete	štipnut će¹ štipnuće
Budućnost	Futur II.	budem štipnuo²	budeš štipnuo²	bude štipnuo²	budemo štipnuli²	budete štipnuli²	budu štipnuli²
Prošlost	Perfekt	štipnuo² sam	štipnuo² si	štipnuo² je	štipnuli² smo	štipnuli² ste	štipnuli² su
	Pluskvamperfekt	bio sam štipnuo²	bio si štipnuo²	bio je štipnuo²	bili smo štipnuli²	bili ste štipnuli²	bili su štipnuli²
	Aorist	štipnuh	štipnu	štipnu	štipnusmo	štipnuste	štipnuše
Kondicional I.		štipnuo² bih	štipnuo² bi	štipnuo² bi	štipnuli² bismo	štipnuli² biste	štipnuli² bi
Kondicional II.		bio bih štipnuo²	bio bi štipnuo²	bio bi štipnuo²	bili bismo štipnuli²	bili biste štipnuli²	bili bi štipnuli²
Imperativ		-	štipni	-	štipnimo	štipnite	-
Glagolski pridjev radni		štipnuo m. / štipnula f. / štipnulo n			štipnuli m. / štipnule f. / štipnula n
Glagolski pridjev trpni		štipnut m. / štipnuta f. / štipnuto n			štipnuti m. / štipnute f. / štipnuta n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

„štipnuti” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[1]