šubara
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /ʃǔbara/
- Hifenacija: šu‧ba‧ra
Imenica
uredišùbara f (ćirilica шу̀бара)
Oblici:
Značenja:
- Krznena kapa, obično u gornjem delu šiljata. [1]
- Šubara od astragana. [2] Starčevo[1]
- Isto. [1]
- Isto. Begeč[1]
Primeri:
- U Sremu se najčešće pravi crna šubara od jagnjeće kože, kod koje je vuna okrenuta spolja. [1]
- U Sremu se izrađivala šubara sa velikim vrhom, koji se u novije vreme uvlači, tako da šubara dobije oko glave nabore. [3] [1]
- Sada zimi gotovo svi nose šubare a leti šešir ili kačket. [4] [5] [6] Jarkovac Berkasovo Čenta Crvena Crkva [1]
- Dȅda ìmā šùbaru. Laćarak [1]
- A òni obúčeni, bȍže, na mòmku čȉzme dò kolēna, sȍmotski kapúti, pa astràgānske krágne, a nà njōj svìlena màrama, òna što dúbi onàko, téška, járka, a na njèmu šùbara. Kula [1]
- Ćùrčija — tȍ [j]e tȁj što prȁvi šùbare, grudnjáke, bȗnde. [7] Mokrin Susek Sviloš Čerević Pačir Mol Begeč Kovilj Kikinda Novo Miloševo Taraš Orlovat Lovra Deska [1]
- Obično je imušniji momak, naročito pred ženidbu, dobijao „šubaru astraganku” za zimu. [8] [1]
- Stragansku šubaru meće samo kad je velika ladnost i kad ide u crkvu za Sv. Jovana. [9] Bačka Palanka Silbaš Tovariševo Obrovac Novo Miloševo Novi Bečej Kumane Melenci [1]
Izrazi:
- Čizma glavu čuva, a ˜ je kvari ("zimi treba naročito utopljavati noge"). Mol Begeč Crvena Crkva [1]
Deklinacija
uredi deklinacija imenice šubara
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | šubara | šubare |
| genitiv | šubare | šubara |
| dativ | šubari | šubarama |
| akuzativ | šubaru | šubare |
| vokativ | šubaro | šubare |
| lokativ | šubari | šubarama |
| instrumental | šubarom | šubarama |
Reference
uredi- „šubara” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Mirjana Maluckov, Nošnja Pančeva i okoline, Novi Sad (Matica srpska), 1995, 101 str, str. 13.
- ↑ Milica Bošković, Ćurčiski zanat u Sremu. — Rad, 6, 1957, 95—120, str. 117.
- ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 96.
- ↑ Duško Petrov, Čenta Leopoldova Čenta. Novi Sad — Zrenjanin, 2002, 253 str, str. 184.
- ↑ Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 68.
- ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).
- ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Bačkoj. — Rad, 34, 1992, 137— 158, str. 138.
- ↑ Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 34.