žeći
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /ʒêt͡ɕi/
- Hifenacija: že‧ći
Glagol
urediŠablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Značenja:
- Odavati veliku toplotu, preterano grejati (o suncu, vatri i sl.). [2] Srpski Krstur Itebej Sakule[1]
- Izazivati bol, peckanje na koži, žariti (o koprivi). [1]
Primeri:
- Pa kòpriva i žèžika. Pa što žèže, žèže kȁo kat se vȁtra òpāli, jè l, žèže, ìskoče plíkovi. [3] Silbaš [1]
- Sàm[o] da prȏba[m] mȁlo da te pȅcnēm s njíme, po nògi je l po rúki, da vȉdīš kȁko žèže. Despotovo [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola žeći
Infinitiv: žeći | Glagolski prilog sadašnji: žȅžūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: žègānje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
žežem | žežeš | žeže | žežemo | žežete | žegu | |
Budućnost |
Futur I. |
žeći ću | žeći ćeš | žeći će | žeći ćemo | žeći ćete | žeći će |
Futur II. |
budem žegao1 | budeš žegao1 | bude žegao1 | budemo žegli1 | budete žegli1 | budu žegli1 | |
Prošlost |
Perfekt |
žegao1 sam | žegao1 si | žegao1 je | žegli1 smo | žegli1 ste | žegli1 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam žegao1 | bio si žegao1 | bio je žegao1 | bili smo žegli1 | bili ste žegli1 | bili su žegli1 | |
Imperfekt |
žezijah | žezijaše | žezijaše | žezijasmo | žezijaste | žezijahu | |
Kondicional I. |
žegao1 bih | žegao1 bi | žegao1 bi | žegli1 bismo | žegli1 biste | žegli1 bi | |
Kondicional II. |
bio bih žegao1 | bio bi žegao1 | bio bi žegao1 | bili bismo žegli1 | bili biste žegli1 | bili bi žegli1 | |
Imperativ |
- | žezi | - | žezimo | žezite | - | |
Glagolski pridjev radni |
žegao m. / žegla f. / žeglo n | žegli m. / žegle f. / žegla n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
žežen m. / žežena f. / žeženo n | žeženi m. / žežene f. / žežena n | |||||
1 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola |
Reference
uredi- „žeći” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 206.
- ↑ Marija Špis-Ćulum, Fitonimija jugozapadne Bačke. — SDZb, H£I, 1995, 397—490.