Srpskohrvatski

uredi

Izgovor

uredi
  • IPA: /bâjalit͡sa/
  • Hifenacija: ba‧ja‧li‧ca

Imenica

uredi

bȁjalica f (ćirilica ба̏јалица)


Značenja:

  1. Osoba koja se bavi bajanjem. [1]
  2. Reči koje se izgovaraju pri bajanju. Kać[1]


Primeri:

  1. Razlikuju se vračevi odnosno vračare i bajalice. I muškarac može da bude bajalica ( — Fu; NM Vš). [2] [1]
  2. Ìšla je kod bȁjalice da je ìzlēči. Begeč [1]


Sinonimi:

  1. basma [1]
  2. basma [1]



Deklinacija

uredi

Reference

uredi
  • bajalica” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 115.