bijela juna
bijela juna
bijela juna (srpskohrvatski, ćir., бијела јуна)
urediImenica
uredibijela juna, Imenica|ž
Značenja:
Врста птице из рода (лат.) Milvus Accipitridae Lacépède[1]
Sinonimi:
bela juna [2] [1] bijela juna [3] [1] eja [4] [1] jastreb [5] [1] juna [6] [1] kanjug [7] [1] lunja [8] [1] mrka lunja [9] [1] rakljan [10] [1] rakljaš [11] [1] rakljoš [12] [1] rđasta lunja [13] [1] riđa lunja [14] [1] riđasta lunja [15] [1] strižorep [16] [1] crvena lunja [17] [1] crvenkasta lunja [18] [1] crvenkasti kanjug [19] [1]
Hiperonim: jastreb [20] [1] juna [21] [1] kanja [22] [1] kanjug [20] [1] krošun [20] [1] lunja [23] [1] ljuna [21] [1] milan [24] [1] piljug [20] [1] piljuga [20] [1] piljuh [20] [1] strižorep [20] [1] škanj [20] [1]
Reference
uredi- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.
- ↑ Валтазар Косић, Грађа за дубровачку номенклатуру и фауну птица, Гласник Хрватскога наравословнога друштва, година III, бр. 1, Загреб 1888, 118–128.
- ↑ Вук Маринковић, Јестествена повестница, Београд 1851.
- ↑ Јоаким Вујић, Јестествословије, превод с немачког, Будим 1809.
- ↑ Речник српскохрватскога књижевног језика, књ. 1–6, Матица српска, Нови Сад 1967–1976.
- ↑ Алфред Едмунд Брем, Како живе животиње (по оригиналном пучком издању приредио с особитим обзиром на наш животињски свијет проф. др Никола Финк), Минерва, Загреб 1937.
- ↑ Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник, 4. издање, Штампарија Краљевине Југославије, Београд 1935.
- ↑ Ондреј Визи, Заштићене животињске врсте у Црној Гори, Гласник Републичког завода за заштиту природе и Природњачког музеја у Титограду, 17, Титоград 1984, 69–108.
- ↑ Душан Стојићевић, Научна имена српско-хрватских птица, сепаратни отисак из Југословенске шуме, бр. 2, Музеј Српске земље, Београд 1938.
- ↑ Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
- ↑ Lintia Dénes, Adatok Szerbia madárfaunájához (први део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXII évfolyam, Budapest 1915, 329‒351. и Adatok Szerbia madárfaunájához (други део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXIII évfolyam, Budapest 1916, 74‒162.
- ↑ Csornai Rihárd, Bácska madarainak szerb és horvátnyelvü névjegyzéke, Aquila (A magyar királyi Madártani Intézet folyóirata), L évfolyam, Budapest 1943, 394–402.
- ↑ Милорад Марчетић – Душан Н. Андрејевић, Орнитофауна Косова и Метохије, Рилиндја, Приштина 1960.
- ↑ Борис Гаровников – Иштван Хам, Прва „црвена листа” птица Војводине, Природа Војводине, VI–VII, Покрајински завод за заштиту природе, Нови Сад 1980–1981, 59–63. и Борис Гаровников – Иштван Хам, Прва „црвена листа” птица Војводине (прве допуне и корекције), Природа Војводине, IX–XI, Покрајински завод за заштиту природе, Нови Сад 1986, 59–63.
- ↑ Животиње, VIII део, Даворин Трстењак, Птице, IV свезак, књ. XCVII, Друштво Св. Јеронима, Загреб 1895.
- ↑ Свет. К. Матић, Птице у околини Ниша, Извештај гимназије, Ниш 1906, 48–53.
- ↑ Владан Арсенијевић, Јестаственица (за учитељске и више девојачке школе), део 1, Зоологија, Нови Сад 1879.
- ↑ Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.
- ↑ 20,0 20,1 20,2 20,3 20,4 20,5 20,6 20,7 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
- ↑ 21,0 21,1 Петар Скок, Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, I–IV, ЈАЗУ, Загреб 1971–1974.
- ↑ Ђуро Себишановић, Грађа за номенклатуру наших птица, Гласник Хрватскога наравословнога друштва, година IV, бр. 1, Загреб 1889, 261–272.
- ↑ Јосиф Панчић, Птице у Србији, Државна штампарија, Београд 1867.
- ↑ П. Баришић, Дивљач и лов у Босни и Херцеговини, Шумарски лист, орган хрват.-славонскога шумарскога друштва, бр. 2. год. IX, Загреб 1885, 57–61.