brckati
Srpskohrvatski uredi
Izgovor uredi
- IPA: /br̂t͡skati/
- Hifenacija: br‧cka‧ti
Glagol uredi
bȑckati (ćirilica бр̏цкати) nesvrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija uredi
Konjugacija glagola brckati
| Infinitiv: brckati | Glagolski prilog sadašnji: bȑckajūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: bȑckānje | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
brkam | brkaš | brka | brkamo | brkate | brkaju | |
| Budućnost |
Futur I. |
brkat ću1 brkaću |
brkat ćeš1 brkaćeš |
brkat će1 brkaće |
brkat ćemo1 brkaćemo |
brkat ćete1 brkaćete |
brkat će1 brkaće |
| Futur II. |
budem brkao2 | budeš brkao2 | bude brkao2 | budemo brkali2 | budete brkali2 | budu brkali2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
brkao2 sam | brkao2 si | brkao2 je | brkali2 smo | brkali2 ste | brkali2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam brkao2 | bio si brkao2 | bio je brkao2 | bili smo brkali2 | bili ste brkali2 | bili su brkali2 | |
| Imperfekt |
brkah | brkaše | brkaše | brkasmo | brkaste | brkahu | |
| Kondicional I. |
brkao2 bih | brkao2 bi | brkao2 bi | brkali2 bismo | brkali2 biste | brkali2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih brkao2 | bio bi brkao2 | bio bi brkao2 | bili bismo brkali2 | bili biste brkali2 | bili bi brkali2 | |
| Imperativ |
- | brkaj | - | brkajmo | brkajte | - | |
| Glagolski pridjev radni |
brkao m. / brkala f. / brkalo n | brkali m. / brkale f. / brkala n | |||||
| Glagolski pridjev trpni |
brkan m. / brkana f. / brkano n | brkani m. / brkane f. / brkana n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference uredi
- „brckati” u Hrvatskom jezičnom portalu