brzoglasiti

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /brzoɡlǎːsiti/
• Hifenacija: br‧zog‧la‧si‧ti

Glagol

brzoglásiti (ćirilica брзогла́сити) svrš. i nesvrš.

1. Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon {{nedostaje-definicija}}.

Konjugacija

Konjugacija glagola brzoglasiti

Infinitiv: brzoglasiti		Glagolski prilog sadašnji: brzoglásēći		Glagolski prilog prošli: brzoglásīvši		Glagolska imenica: -ášēnje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		brzoglasim	brzoglasiš	brzoglasi	brzoglasimo	brzoglasite	brzoglase
Budućnost	Futur I.	brzoglasit ću1 brzoglasiću	brzoglasit ćeš1 brzoglasićeš	brzoglasit će1 brzoglasiće	brzoglasit ćemo1 brzoglasićemo	brzoglasit ćete1 brzoglasićete	brzoglasit će1 brzoglasiće
	Futur II.	budem brzoglasio2	budeš brzoglasio2	bude brzoglasio2	budemo brzoglasili2	budete brzoglasili2	budu brzoglasili2
Prošlost	Perfekt	brzoglasio2 sam	brzoglasio2 si	brzoglasio2 je	brzoglasili2 smo	brzoglasili2 ste	brzoglasili2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam brzoglasio2	bio si brzoglasio2	bio je brzoglasio2	bili smo brzoglasili2	bili ste brzoglasili2	bili su brzoglasili2
	Aorist	brzoglašah
	Imperfekt	brzoglašah	brzoglašaše	brzoglašaše	brzoglašasmo	brzoglašaste	brzoglašahu
Kondicional I.		brzoglasio2 bih	brzoglasio2 bi	brzoglasio2 bi	brzoglasili2 bismo	brzoglasili2 biste	brzoglasili2 bi
Kondicional II.		bio bih brzoglasio2	bio bi brzoglasio2	bio bi brzoglasio2	bili bismo brzoglasili2	bili biste brzoglasili2	bili bi brzoglasili2
Imperativ		-	brzoglasi	-	brzoglasimo	brzoglasite	-
Glagolski pridjev radni		brzoglasio m. / brzoglasila f. / brzoglasilo n			brzoglasili m. / brzoglasile f. / brzoglasila n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „brzoglasiti” u Hrvatskom jezičnom portalu