cèdilo
cèdilo
cèdilo (srpskohrvatski, ćir., цѐдило) uredi
Primeri:
- Nije ni za cedilo a još za aljinu. [1] [2] [3] Čenej Bačinci Martinci Susek Ležimir Sviloš Šuljam Klenak Voganj Jarak Hrtkovci Platičevo Grabovci Neradin Mali Radinci Šatrinci Krušedol Ogar Obrež Čortanovci Prhovo Golubinci Karlovčić Kupinovo Vojka Novi Karlovci Ugrinovci Novi Slankamen Stari Slankamen Bečmen Boljevci Stari Banovci Surčin Batajnica Belegiš Surduk Subotica Bajša Mol Sivac Stapar Lalić Turija Bačko Gradište Deronje Despotovo Ravno Selo Zmajevo Gospođinci Tovariševo Čenej Đurđevo Kać Bačka Palanka Begeč Novi Kneževac Sanad Mokrin Kikinda Radojevo Novo Miloševo Srpska Crnja Bašaid Novi Bečej Itebej Melenci Žitište Jaša Tomić Aradac Konak Botoš Perlez Dobrica Sakule Alibunar Opovo Crepaja Sefkerin Kajtasovo Pančevo Omoljica Ivanda [4]
- Sȉr se sȉpa u cèdilo da se ìscedi da se òdvoji sȕrutka. [2] Vrdnik [4]
- Sir mi je u cedilu. Kać [4]
- Sámi smo tkȁli tȏ plátno i ȍnda kad se sȉr ùsiri, ga mȅtemo u cèdilo, ga ȕvijemo u njèga i nàmēstimo čvȍr i ga vȇžemo nȅgdi góre, a dóle pòdmetemo nȅšto da ne cúri svȕgdi. Boka [4]
Reference uredi
- ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ 2,0 2,1 Žarko Bošnjaković, Pastirska terminologija Srema. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1985, 174 str.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.