crpiti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /t͡sřːpiti/
- Hifenacija: cr‧pi‧ti
Glagol
uredicŕpiti (ćirilica цр́пити) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Značenja:
- Posudom ili kakvom spravom izvlačiti iz čega (vodu ili neku drugu tečnost). [2] Sombor Srpska Crnja Bašaid[1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola crpiti
Infinitiv: crpiti | Glagolski prilog sadašnji: cŕpēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: -pljēnje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
crpim | crpiš | crpi | crpimo | crpite | crpe | |
Budućnost |
Futur I. |
crpit ću1 crpiću |
crpit ćeš1 crpićeš |
crpit će1 crpiće |
crpit ćemo1 crpićemo |
crpit ćete1 crpićete |
crpit će1 crpiće |
Futur II. |
budem crpio2 | budeš crpio2 | bude crpio2 | budemo crpili2 | budete crpili2 | budu crpili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
crpio2 sam | crpio2 si | crpio2 je | crpili2 smo | crpili2 ste | crpili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam crpio2 | bio si crpio2 | bio je crpio2 | bili smo crpili2 | bili ste crpili2 | bili su crpili2 | |
Imperfekt |
crpljah | crpljaše | crpljaše | crpljasmo | crpljaste | crpljahu | |
Kondicional I. |
crpio2 bih | crpio2 bi | crpio2 bi | crpili2 bismo | crpili2 biste | crpili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih crpio2 | bio bi crpio2 | bio bi crpio2 | bili bismo crpili2 | bili biste crpili2 | bili bi crpili2 | |
Imperativ |
- | crpi | - | crpimo | crpite | - | |
Glagolski pridjev radni |
crpio m. / crpila f. / crpilo n | crpili m. / crpile f. / crpila n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
crpljen m. / crpljena f. / crpljeno n | crpljeni m. / crpljene f. / crpljena n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „crpiti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 201.