curiti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /t͡sǔːriti/
- Hifenacija: cu‧ri‧ti
Glagol
uredicúriti (ćirilica цу́рити) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Značenja:
- Teći, slivati se u tankom mlazu ili kap po kap (o tečnosti). [1]
- Puštati, propuštati iz sebe neku tečnost. Sombor Novi Sad[1]
Primeri:
- Pȓvo cúri, pȍsle kȁplje. [2] Martonoš Sombor Begeč Itebej [1]
- Tȗ je bíla i pȗmpa ònā, cúrila vòda. Bačinci [1]
Sinonimi:
Izrazi:
- Ako necuri, kaplje ("imati ono što je najnužnije, najneophodnije za život"). Sombor [1]
- curi mu mast iz dupeta ("biti lukav, prevejan"). [1]
- na uši mucuri mast ("ne čuti dobro"). [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola curiti
Infinitiv: curiti | Glagolski prilog sadašnji: cúrēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: cúrēnje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
curim | curiš | curi | curimo | curite | cure | |
Budućnost |
Futur I. |
curit ću1 curiću |
curit ćeš1 curićeš |
curit će1 curiće |
curit ćemo1 curićemo |
curit ćete1 curićete |
curit će1 curiće |
Futur II. |
budem curio2 | budeš curio2 | bude curio2 | budemo curili2 | budete curili2 | budu curili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
curio2 sam | curio2 si | curio2 je | curili2 smo | curili2 ste | curili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam curio2 | bio si curio2 | bio je curio2 | bili smo curili2 | bili ste curili2 | bili su curili2 | |
Imperfekt |
curah | curaše | curaše | curasmo | curaste | curahu | |
Kondicional I. |
curio2 bih | curio2 bi | curio2 bi | curili2 bismo | curili2 biste | curili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih curio2 | bio bi curio2 | bio bi curio2 | bili bismo curili2 | bili biste curili2 | bili bi curili2 | |
Imperativ |
- | curi | - | curimo | curite | - | |
Glagolski pridjev radni |
curio m. / curila f. / curilo n | curili m. / curile f. / curila n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „curiti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 100.