Wiktionary

cvȇt

cvȇt

cvȇt (srpskohrvatski, ćir., цве̑т)

uredi

Imenica

uredi

cvȇt m (ćirilica цве̑т)

Imenica

uredi

cvȇt m (ćirilica цве̑т)

Kategorije:

bot.zool.pren.bot.pren.


Oblici:

  1. cvet [1]
  2. cvȇt 1., — Kòd, nā zòvu, pètrovsko cvȇće,, a u, opotékama i,, mȉslim, vàko,, tȏ je, hàjdūčka tráva., nàpravimo vénac, — Bc, cvȇt 1. [1]
  3. cvet [1]


Značenja:

  1. Cvet višnje. Sombor Vršac[1]
  2. Cvet kamilice. Vršac[1]
  3. Matricaria chamomilla , kamilica. [1]
  4. Barska biljka Spyrodela polyrrhiza. [2] Kovilj[1]
  5. Kao deo botaničkih naziva. [1]
  6. Barska biljka Spyrodela polyrrhiza. [1]
  7. Insekt iz reda Ephemeroptera. [1]
  8. Isto. [1]
  9. Insekt Palingenia longicauda iz reda Ephemeroptera. [1]
  10. Isto. [1]
  11. Vreme cvetanja. [1]
  12. Plesan na površini vina. [1]
  13. Beli beleg na čelu konja. [1]
  14. Šara, ukras u obliku cveta. [1]
  15. Draga, mila, vrlo lepa osoba. Orlovat[1]
  16. Taraxacum officinale , maslačak. [1]
  17. Kao deo botaničkih naziva. [1]
  18. Cichorium intybus. Novi Sad[1]
  19. Galium aparine. [1]
  20. Convallaria majalis , đurđevak. Novo Miloševo[1]
  21. Taraxacum officinale , maslačak. Ilandža[1]
  22. Isto. [1]
  23. Galium verum. [1]
  24. Isto. Kać[1]
  25. Isto. [1]
  26. Onopordon acanthium. Ilandža[1]
  27. Achillea millefolium. [1]
  28. Isto. Lovra[1]
  29. Agrimonia eupatoria. [1]
  30. Matricaria chamomilla , kamilica. [1]
  31. Daucus carota. [3] Despotovo Silbaš[1]
  32. Naziv odmila za devera. [1]
  33. Ime od milja za mlađu zaovu. [1]


Primeri:

  1. A ȍnda se mlèčika, tȏ se tàko zvála, tàko nȅki cvétovi, tȏ je bílo kao žúta bója. [4] Aradac Sremska Mitrovica Sombor Mošorin Kovilj Novo Miloševo Srpska Crnja Orlovat Ilandža Izbište Jasenovo Kovin [1]
  2. Ȅ, tȏ je tráva nȅka koja ȉma nȅki tàko cvȇt, žútozȅlenkast, jèdva se vȉdi, al od njȇ bȕdu jája žúto òfārbana. Kula [1]
  3. Vrlo retko se čuje i izraz žabljak [za kamilicu], a još ređe žablja trava, žablji cvet. [5] [1]
  4. Níje rìtski cvȇt i dùnāvski cvȇt ȉsto, òno je bȕba, tȋski cvȇt, dùnāvski, a rìtski cvȇt — tȏ je baš bȋljka što se rascvèta na vòdi, bélo cvȅta. [2] Kovilj [1]
  5. Ja bi nešto mogo da kažem o tom cvetu. On se pojavi triput godišnje; prvi put najviše, drugi put manje, treći put skoro da ga i [nema]. Ribari kad ga ima dosta, prvi put kad se pokaže — ja sam tako bar radio da ga imam za šest meseci, pa čak i zimi da ga imam za mamac. On je nuz obalu, naišo brod i šta ja znam, istero ga ili u limanima. Ja kupim to korpom, saćurom. Nakupim dosta, odnesem kući, i na dasku ili dve — sastavim tri daske ovako — i njega sušim. Osušim ga. Prvo ga operem — on je dosta i muljav — prvo ga operem pa odnesem kući, ostavim na daske da se osuši. Kad se osuši, vidim da je suv — ne dam da pokisne. Onda ga skupim i stavim — onda nije bilo ti najlonski kesa — stavim ga obično na neki papir i obesim di ne može ništa doći. Ja kad mi treba za upotrebu, ja ga skidam i samo u mlaku vodu. Isto tako dođe kao da je pun, a on je prazan, nema ništa od njega. [6] [2] Bosut Sremska Mitrovica Klenak Stari Slankamen Mol Futog Kovilj Gardinovci Padej Elemir Perlez [1]
  6. Mi smo kadgod kupili taj vodeni cvet pa na njega vatali kečige, na udice mećali i vatali kečige. [6] [2] Đurđevo Bosut Sremski Karlovci Stari Slankamen Kovilj Perlez [1]
  7. Bilo je nekad, to je sad izumrlo, cvet vodeni. To sad ima još u Tisi. [6] Novi Sad [1]
  8. Osnovna mu je hrana [šaranu] cvet tiski jeli pak rečni cvet. Elemir [1]
  9. On [šaran] jede svašta, on jede glistu, razne insekte, bubice, cvet, zvani riblji cvet. [6] Elemir [1]
  10. Bager… s njim se vadi buba, taj cvet vodeni, savski… Tu hranu uzima svaka riba. [6] Bosut [1]
  11. Najpogodnija je ova varalica za ribu — to se tako i zvale varalice — da, to je najzgodnije cvet bio, tisin cvet. [6] Mol [1]
  12. Osnovna mu je hrana [šaranu] cvet tiski, jeli pak rečni cvet. [2] Elemir Kovilj [1]
  13. Tiski cvet — to ima samo na tim brzim, na tekućim vodama di je pesak obično. To je taj tiski cvet. To je, u stvari je to, to je crv. Srbobran [1]
  14. Sve je već u cvetu. Sombor Orlovat [1]
  15. Vino uvatilo cvet. Jasenovo Subotica [1]
  16. Kupijo je vranca s cvetom. Sombor [1]
  17. Tȗ su pridevèni òni cvȅtovi, òne sȍmotske rúže. [7] Obzir [1]
  18. Bȃnda prȁti, a òni ìdu sa cvȇćom. Martonoš [1]
  19. Ȅto, vȍlim cvȇće i s òtīm se pȕno zàbavljam. [8] [9] [10] [4] Veliki Gaj Sombor Sivac Čenej Begeč Novo Miloševo Itebej Bavanište Jasenovo [1]
  20. Vòlela sam cvȇće, sádila sam. Novi Sad [1]
  21. Prȁvī se lȇk od njèga. Žȗt cvȇt ìma, a lȋst ȉma tàko dȕguljast. Gȕščije cvȇće, zàto što cvàti kat se gȕščići légu. [3] Silbaš [1]
  22. Devèrsko cvȇće, òno što se zàkači. Tȃ što je lèpljiva. A nȅ, kr̀pigūz je drȕgo; òvo je devèrsko cvȇće. Ovàko ga zàkačīš. Rȕzmarīn, devèrsko cvȇće tȏ je. [3] Silbaš [1]
  23. Pȍsle bȕde bélo pa dèca píre. Tȏ je zmìjino cvȇće. Rȁno u pròleće cváti, kad zmìje ìzlaze. [3] Deronje Neštin Vajska Bođani Bačka Palanka [1]
  24. Za Ìvandan smo mȋ devòjčice i dèvōjke ìšle da berémo ìvānsko cvȇće, oplèli vénac. Kula [1]
  25. Bȅremo lépo ivànsko cvȇće. Pomaz [1]
  26. Nàpraviš vénac od ìvānjskog cvȇća. [2] Laćarak Bačinci Susek Sviloš Ravno Selo Đurđevo Kać Kovilj Novo Miloševo [1]
  27. Tȏ je ìvanjsko cvȇće, što pletémo vȇnce. Pa sȇdmog jȗla, ȍnda je Ìvandān. Tȏ je nȁš prȃznik. Tȏ su prȇ dèca ìšli ȕ atār, trážili cvȇće. Ȕveče Ìvandana, ȍnda ìdu i pȅvaju: ìvanjsko cvȇće, pètrovsko cvȇće; Ìvan ga bȅre, Pȅtar ga plète. [3] Silbaš Pivnice Deronje Despotovo Parage Tovariševo Obrovac Bačka Palanka Neuzina [1]
  28. Tako, na primer, Achillea millefolium naziva se u Vojvodini petrovsko cveće i paprac. [5] [1]
  29. Kada u rano proleće, pored puteva, na bentovima kanala i livadama procveta žuti maslačak, sremska deca trče da beru rodino cveće. A baš se i prvi cvetovi rodinog cveća poklapaju sa njenim dolaskom u naše krajeve. [11] [1]
  30. U Iđošu istu biljku [kamilicu] nazivaju rodino cveće. [5] Iđoš [1]
  31. A sȁd, òvo pòznājem, òvō je ródino cvȇće. A kȃžem ti, zàtō se zòve ródino cvȇće što òno cvèta u dȏba kada róde dòlaze. [3] Pivnice [1]
  32. Obično je [nevesta] devera nazivala „golub", „cveće". [1]
  33. Devera je mlada, po svekrvinu uputu, obično zvala dika […] a ženske: jedinica, frajlica, carigradsko cveće i sl. [12] Jarkovac [1]


Izvedene reči:

  1. cvȇće [1]


Sinonimi:

  1. cvat [1]
  2. buba [1]


Izrazi:

  1. kakvim secvetom zakitiš, onakav ćeš mirisati ("isto"). Novo Miloševo [1]
  2. Vino uvatilo ˜ ("pojavila se plesan na vinu"). Jasenovo [1]
  3. kakvim secvetom zakitiš, onakvim ćeš se kititi ("treba pažljivo birati muža (ili ženu)"). Novo Miloševo [1]


Reference

uredi
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 1,71 1,72 1,73 1,74 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Marija Špis-Ćulum, Fitonimija jugozapadne Bačke. — SDZb, H£I, 1995, 397—490.
  4. ↑ 4,0 4,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 26. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 Jovan Tucakov, Lekovite sirovine u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1950, 347 str, str. 45.
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
  7. ↑ Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 70.
  8. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 160.
  9. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 34, 47.
  10. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 84.
  11. ↑ Radivoj Prokopljević, Čudesna moć sremske klepetuše. Ruma (Srpska knjiga), 2002, 150 str, str. 121.
  12. ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 109.

Napomene

uredi
Izvor: https://sh.wiktionary.org/w/index.php?title=cvȇt&oldid=1404378