cvrčati

Srpskohrvatski

Izgovor

IPA: /t͡sʋřːt͡ʃati/
Hifenacija: cvr‧ča‧ti

Glagol

cvŕčati (ćirilica цвр́чати) nesvrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

-i ^[1]

Značenja:

Odavati naročite zvuke slične glasu cvrčaka (o nečemu što se prži na ulju, o sirovom drvetu kad gori). ^[1]

Primeri:

Eno ti cvrči meso, idi vidi da ne zagori. Jasenovo Crvena Crkva ^[1]
Cvrči ti zapraška, paz da ne zagoriž. Sombor ^[1]

Konjugacija

Konjugacija glagola cvrčati

Infinitiv: cvrčati		Glagolski prilog sadašnji: -čēći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: cvŕčānje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		cvrčim	cvrčiš	cvrči	cvrčimo	cvrčite	cvrče
Budućnost	Futur I.	cvrčat ću¹ cvrčaću	cvrčat ćeš¹ cvrčaćeš	cvrčat će¹ cvrčaće	cvrčat ćemo¹ cvrčaćemo	cvrčat ćete¹ cvrčaćete	cvrčat će¹ cvrčaće
Budućnost	Futur II.	budem cvrčao²	budeš cvrčao²	bude cvrčao²	budemo cvrčali²	budete cvrčali²	budu cvrčali²
Prošlost	Perfekt	cvrčao² sam	cvrčao² si	cvrčao² je	cvrčali² smo	cvrčali² ste	cvrčali² su
	Pluskvamperfekt	bio sam cvrčao²	bio si cvrčao²	bio je cvrčao²	bili smo cvrčali²	bili ste cvrčali²	bili su cvrčali²
	Imperfekt	cvrčah	cvrčaše	cvrčaše	cvrčasmo	cvrčaste	cvrčahu
Kondicional I.		cvrčao² bih	cvrčao² bi	cvrčao² bi	cvrčali² bismo	cvrčali² biste	cvrčali² bi
Kondicional II.		bio bih cvrčao²	bio bi cvrčao²	bio bi cvrčao²	bili bismo cvrčali²	bili biste cvrčali²	bili bi cvrčali²
Imperativ		-	cvrči	-	cvrčimo	cvrčite	-
Glagolski pridjev radni		cvrčao m. / cvrčala f. / cvrčalo n			cvrčali m. / cvrčale f. / cvrčala n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

„cvrčati” u Hrvatskom jezičnom portalu

Srpskohrvatski

Izgovor

IPA: /t͡sʋřːt͡ʃati/
Hifenacija: cvr‧ča‧ti

Glagol

cvŕčati (ćirilica цвр́чати) nesvrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Oblici:

-i ^[1]

Značenja:

Odavati naročite zvuke slične glasu cvrčaka (o nečemu što se prži na ulju, o sirovom drvetu kad gori). ^[1]

Primeri:

Eno ti cvrči meso, idi vidi da ne zagori. Jasenovo Crvena Crkva ^[1]
Cvrči ti zapraška, paz da ne zagoriž. Sombor ^[1]

Konjugacija

Konjugacija glagola cvrčati

Infinitiv: cvrčati		Glagolski prilog sadašnji: -čēći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: cvŕčānje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		cvrčim	cvrčiš	cvrči	cvrčimo	cvrčite	cvrče
Budućnost	Futur I.	cvrčat ću¹ cvrčaću	cvrčat ćeš¹ cvrčaćeš	cvrčat će¹ cvrčaće	cvrčat ćemo¹ cvrčaćemo	cvrčat ćete¹ cvrčaćete	cvrčat će¹ cvrčaće
Budućnost	Futur II.	budem cvrčao²	budeš cvrčao²	bude cvrčao²	budemo cvrčali²	budete cvrčali²	budu cvrčali²
Prošlost	Perfekt	cvrčao² sam	cvrčao² si	cvrčao² je	cvrčali² smo	cvrčali² ste	cvrčali² su
	Pluskvamperfekt	bio sam cvrčao²	bio si cvrčao²	bio je cvrčao²	bili smo cvrčali²	bili ste cvrčali²	bili su cvrčali²
	Imperfekt	cvrčah	cvrčaše	cvrčaše	cvrčasmo	cvrčaste	cvrčahu
Kondicional I.		cvrčao² bih	cvrčao² bi	cvrčao² bi	cvrčali² bismo	cvrčali² biste	cvrčali² bi
Kondicional II.		bio bih cvrčao²	bio bi cvrčao²	bio bi cvrčao²	bili bismo cvrčali²	bili biste cvrčali²	bili bi cvrčali²
Imperativ		-	cvrči	-	cvrčimo	cvrčite	-
Glagolski pridjev radni		cvrčao m. / cvrčala f. / cvrčalo n			cvrčali m. / cvrčale f. / cvrčala n
¹ Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. ² Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

„cvrčati” u Hrvatskom jezičnom portalu

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 ^1,6 ^1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[Rečnik_srpskih_govora_Vojvodine,_izmenjeno_i_dopunjeno_izdanje_u_4_toma-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 ^1,5 ^1,6 ^1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

[1]