davoriti
Srpskohrvatski uredi
Izgovor uredi
- IPA: /daʋǒriti/
- Hifenacija: da‧vo‧ri‧ti
Glagol uredi
davòriti (ćirilica даво̀рити) nesvrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija uredi
Konjugacija glagola davoriti
| Infinitiv: davoriti | Glagolski prilog sadašnji: davòrēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: davòrēnje | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
davorim | davoriš | davori | davorimo | davorite | davore | |
| Budućnost |
Futur I. |
davorit ću1 davoriću |
davorit ćeš1 davorićeš |
davorit će1 davoriće |
davorit ćemo1 davorićemo |
davorit ćete1 davorićete |
davorit će1 davoriće |
| Futur II. |
budem davorio2 | budeš davorio2 | bude davorio2 | budemo davorili2 | budete davorili2 | budu davorili2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
davorio2 sam | davorio2 si | davorio2 je | davorili2 smo | davorili2 ste | davorili2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam davorio2 | bio si davorio2 | bio je davorio2 | bili smo davorili2 | bili ste davorili2 | bili su davorili2 | |
| Imperfekt |
davorah | davoraše | davoraše | davorasmo | davoraste | davorahu | |
| Kondicional I. |
davorio2 bih | davorio2 bi | davorio2 bi | davorili2 bismo | davorili2 biste | davorili2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih davorio2 | bio bi davorio2 | bio bi davorio2 | bili bismo davorili2 | bili biste davorili2 | bili bi davorili2 | |
| Imperativ |
- | davori | - | davorimo | davorite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
davorio m. / davorila f. / davorilo n | davorili m. / davorile f. / davorila n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference uredi
- „davoriti” u Hrvatskom jezičnom portalu