Srpskohrvatski

uredi

Izgovor

uredi
  • IPA: /deʋětit͡sa/
  • Hifenacija: de‧ve‧ti‧ca

Imenica

uredi

devètica f (ćirilica девѐтица)


Značenja:

  1. Gomila od devet sadenutih snopova žita; pola krstine koja se sastoji od dva devetaka. [1]


Primeri:

  1. Dvádeset snȍpova — tȍ je jèdān kȑst, dvȇ devètice. Jèdna kr̀stina, dvȇ devètice. Bačinci [1]
  2. A žȉto smo kȍsili kòsōm, pa kȕpiš i rukovèdāš, pa mȅteš, pa vȇžeš snȍp, pa ȍnda dȅneš u devèticu, pa ȍnda stòji mȁlo, òsūši se slȁma i tȏ, ȍndak ùbāce snȏplje ù kola pa nȍsiš kȕći il nà njivu di ćeš vŕšiti. [2] [3] [4] Tovariševo Laćarak Stapar Turija Ravno Selo Nadalj Žabalj Čurug Gospođinci Đurđevo Kać Mošorin Titel Kovilj [1]


Sinonimi:

  1. polutina, pola, devetak [1]



Deklinacija

uredi

Reference

uredi
  • devetica” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII,991, 623—708.
  3. Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ,6,980, 59—92, str. 65.
  4. Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad,8—19,969—1970, 83—100, str. 87.