diviti
Srpskohrvatski uredi
Izgovor uredi
- IPA: /dǐːʋiti/
- Hifenacija: di‧vi‧ti
Glagol uredi
díviti (ćirilica ди́вити) nesvrš.
Oblici:
Primeri:
- Svȁko mi se čȕdio i dívio. Vizić Novo Miloševo [1]
Sinonimi:
Konjugacija uredi
Konjugacija glagola diviti
| Infinitiv: diviti | Glagolski prilog sadašnji: dívēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: -vljēnje | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
divim | diviš | divi | divimo | divite | dive | |
| Budućnost |
Futur I. |
divit ću1 diviću |
divit ćeš1 divićeš |
divit će1 diviće |
divit ćemo1 divićemo |
divit ćete1 divićete |
divit će1 diviće |
| Futur II. |
budem divio2 | budeš divio2 | bude divio2 | budemo divili2 | budete divili2 | budu divili2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
divio2 sam | divio2 si | divio2 je | divili2 smo | divili2 ste | divili2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam divio2 | bio si divio2 | bio je divio2 | bili smo divili2 | bili ste divili2 | bili su divili2 | |
| Imperfekt |
divljah | divljaše | divljaše | divljasmo | divljaste | divljahu | |
| Kondicional I. |
divio2 bih | divio2 bi | divio2 bi | divili2 bismo | divili2 biste | divili2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih divio2 | bio bi divio2 | bio bi divio2 | bili bismo divili2 | bili biste divili2 | bili bi divili2 | |
| Imperativ |
- | divi | - | divimo | divite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
divio m. / divila f. / divilo n | divili m. / divile f. / divila n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference uredi
- „diviti” u Hrvatskom jezičnom portalu