dozvola
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /dôzʋola/
- Hifenacija: doz‧vo‧la
Imenica
uredidȍzvola f (ćirilica до̏звола)
Značenja:
Primeri:
- I ȍnda dȏđe dȍktor i priglédi ga, i dȃ dȍzvolu za sȁranu. [2] [3] Bašaid Novo Miloševo Farkaždin [1]
- Trážila je dȍzvolu da mȍže kúpiti. Srbobran [1]# Òna [je] mórala da prȁvi právo (mólbu) na Zrȅnjanin da dȍbi dȍzvolu da dȏđe. [2] Pavliš [1]
Sinonimi:
Deklinacija
uredi deklinacija imenice dozvola
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | dozvola | dozvole |
| genitiv | dozvole | dozvola |
| dativ | dozvoli | dozvolama |
| akuzativ | dozvolu | dozvole |
| vokativ | dozvolo | dozvole |
| lokativ | dozvoli | dozvolama |
| instrumental | dozvolom | dozvolama |
Reference
uredi- „dozvola” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 128, 204. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 314.