Wiktionary

dozvoliti

Srpskohrvatski uredi

Izgovor uredi

  • IPA: /dozʋǒliti/
  • Hifenacija: doz‧vo‧li‧ti

Glagol uredi

dozvòliti (ćirilica дозво̀лити) svrš. 

Šablon:prel Šablon:neprel

Značenja:

  1. Dopustiti, saglasiti se, odobriti. [1]
  2. Dati prilike, mogućnosti. [1]
  3. Dopuštati, saglašavati se, odobravati. [1]
  4. Davati prilike, mogućnosti. [1]


Primeri:

  1. Svínje nè kolješ tȉ kȍlko ȍćeš, dòzvolidu ti jèdno il ȅventualno dvȁ mȁnja. [2] [3] [4] Mokrin Stapar Novo Miloševo Melenci Elemir [1]# A kad dòzvolidu da i[h] dèvōjke nadmȗdridu, ȍndak òni ȕzmu krèča pa lȏtre i tòčkove, i svȅ zàmažu. Beška [1]# Néću jȁ da dozvȍlim da mi se célo sȅlo podsmȇva. Pavliš [1]# I tȏ [prelo] mȁlo bȕde, jedno dvȃ sȃta, mȏj òtac nì[je] tȏ dozvoljávo, a níj ni jèdān òtac, da se kȕpe okò kuće, kȃže. [5] Parage [1]# Tȗ nìje bílo dȃna i sȃta kat se nìje rádilo, sàmo kad je vréme dozvoljávalo, i dȁnju i nȍću. [5] Parage [1]


Sinonimi:

  1. dopustiti [1]



Konjugacija uredi

Konjugacija glagola dozvoliti
Infinitiv: dozvoliti Glagolski prilog sadašnji: - Glagolski prilog prošli: dozvòlīvši Glagolska imenica: -
Broj Jednina Množina
Osoba 1. 2. 3. 1. 2. 3.
Glagolski oblici ja
 ti
 on / ona / ono
 mi
 vi
 oni / one / ona
Prezent
 dozvolim dozvoliš dozvoli dozvolimo dozvolite dozvole
Budućnost
 Futur I.
 dozvolit ću1
dozvoliću 		dozvolit ćeš1
dozvolićeš 		dozvolit će1
dozvoliće 		dozvolit ćemo1
dozvolićemo 		dozvolit ćete1
dozvolićete 		dozvolit će1
dozvoliće
Futur II.
 budem dozvolio2 budeš dozvolio2 bude dozvolio2 budemo dozvolili2 budete dozvolili2 budu dozvolili2
Prošlost
 Perfekt
 dozvolio2 sam dozvolio2 si dozvolio2 je dozvolili2 smo dozvolili2 ste dozvolili2 su
Pluskvamperfekt
 bio sam dozvolio2 bio si dozvolio2 bio je dozvolio2 bili smo dozvolili2 bili ste dozvolili2 bili su dozvolili2
Aorist
 dozvolih dozvoli dozvoli dozvolismo dozvoliste dozvoliše
Kondicional I.
 dozvolio2 bih dozvolio2 bi dozvolio2 bi dozvolili2 bismo dozvolili2 biste dozvolili2 bi
Kondicional II.
 bio bih dozvolio2 bio bi dozvolio2 bio bi dozvolio2 bili bismo dozvolili2 bili biste dozvolili2 bili bi dozvolili2
Imperativ
 - dozvoli - dozvolimo dozvolite -
Glagolski pridjev radni
 dozvolio m. / dozvolila f. / dozvolilo n dozvolili m. / dozvolile f. / dozvolila n
Glagolski pridjev trpni
 dozvoljen m. / dozvoljena f. / dozvoljeno n dozvoljeni m. / dozvoljene f. / dozvoljena n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu.
2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference uredi

  • „dozvoliti” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 143.
  3. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 17.
  4. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 317.
  5. ↑ 5,0 5,1 Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 599. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga." je zadan više puta s različitim sadržajem
Izvor: https://sh.wiktionary.org/w/index.php?title=dozvoliti&oldid=1440705