Srpskohrvatski

uredi

Izgovor

uredi
  • IPA: /druɡǎrit͡sa/
  • Hifenacija: dru‧ga‧ri‧ca

Imenica

uredi

drugàrica f (ćirilica друга̀рица)


Oblici:

  1. drugàrica, drugarȉca [1]


Primeri:

  1. Bílo nas je nȃs čètiri vȇrne drugàrice. [2] [3] [4] Bečej Beška Vojka Bačko Petrovo Selo Kula Parage Tovariševo Mokrin Novo Miloševo Jaša Tomić Neuzina Botoš Veliki Gaj Pomaz Bata [1]
  2. Drugàrice dȏđu i slȗže gȍste. Laćarak [1]# Séstra mi imȁla drugarȉcu — Imȁla sam jednu príju, rođȅnu, i škȍlsku drugarȉcu. Pavliš Izbište Jasenovo [1]


Sinonimi:

  1. druga [1]



Deklinacija

uredi

Reference

uredi
  • drugarica” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 170.
  3. Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 599.
  4. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 55, 120, 128.