fala
fala
fala (srpskohrvatski, ćir., фала) uredi
Imenica uredi
fala f (ćirilica фала)
Značenja:
- Lepo mišljenje izraženo o nekome, pohvala, isticanje nečijih vrlina, hvaljenje. Novo Miloševo Ivanda[1]
- Osećanje i iskazivanje priznanja za učinjeno dobro delo, zahvalnost. [1]
- Uobičajena učtiva forma izražavanja zahvalnosti za učinjenu uslugu. [1]
Primeri:
- To mi je fala što sam te odrastio. [2] Čenej [1]
- Tȍ mi fála za svȅ štȃ sam ti urádijo. Vršac [1]
- Fála, nȅ bi jȃ sȁd káfu, jebo je već kȁsno, drȕgi pȗt. Neuzina [1]
- Baba Rȗžo, fála ti. [3] Pavliš Subotica Martonoš Bečej Jaša Tomić Šurjan Boka Deska [1]
- Fála ti. Vršac [1]
Izrazi:
- ˜ Gȍspodu ("isto"; "A fála Gȍspodu, kàd god mi je Gȍspod, kat sam s mòlila, što gȍd sam zažèlila, dávo mi je"). Bačinci [1]
- ˜ bȍgu ("za izražavanje zahvalnosti Bogu zbog zadovoljstva postojećim stanjem (zdravstvenim, imovinskim i sl.)"; "Fála bȍgu, ȉmamo i dȅcu"). Elemir Obzir Bečej Čurug Novi Sad Šajkaš Begeč Kikinda Srpska Crnja Bašaid Aradac Orlovat Perlez Farkaždin Ilandža Lovra [1]
- hvála lȇpo Laćarak [1]
- GG 152] [1]
- fȃla bȍgu Bašaid [1]
- ˜ mȉlōm bȍgu ("isto"; "Fála mȉlōm bȍgu, kat se mȋ kros tȍlkō gȍdina nísmo vȉdili, da je dȁo Bȏg da se mȋ vȉdīmo"). Pomaz [1]
- Puna su mu ustahvale ("sam sebe hvali"). Sombor [1]
- Vȅlikā ti ˜ ("veoma ti zahvaljujem"; "Jȁōj, vȅlikā ti fála, baba Jȅlice"). Parage [1]
- hvála Bȍgu ("isto"; "Hvála Bȍgu, ȅto, mȋ smo krénuli"). Čenej [1]
- fȁla bȍgu Itebej [1]
Reference uredi
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 58.