Srpskohrvatski

uredi

Izgovor

uredi
  • IPA: /ɡřnalo/
  • Hifenacija: gr‧na‧lo

Imenica

uredi

gr̀nalo n (ćirilica гр̀нало)


Oblici:

  1. gr̀nalo, gȑnalo [1]


Značenja:

  1. Sprava za zgrtanje žara i pepela iz velike peći na čijem je gornjem polukružnom delu pod pravim uglom postavljena duga drška. [1]


Primeri:

  1. Pri kuvanju i pečenju kuvarica se služila žaračem, grnalom, varjačama, lopaticama, peruškama i drugim. Bački Brestovac [1]# Ȍgnjīšte tàko je bílo zàzīdano, ȍnda tȕ dȍle rȕpa, ȍnda is pȅćke se vúče gr̀nalom pȅpo. Tovariševo [1]
  2. Ne rukom već grnalom čarakaj po vatri. [2] [3] Novi Sad Neštin Susek Sviloš Šuljam Jarak Voganj Vrdnik Platičevo Bukovac Šatrinci Krušedol Čortanovci Prhovo Golubinci Ugrinovci Bečmen Boljevci Stari Slankamen Stari Banovci Surduk Pačir Sombor Sivac Drljan Stapar Kula Srbobran Turija Deronje Despotovo Ravno Selo Gospođinci Žabalj Čurug Đurđevo Rumenka Bačka Palanka Begeč Kovilj Gardinovci Novi Bečej Žitište Aradac Perlez Dobrica Sakule Sefkerin [1]
  3. Gr̀nalo, tȏ je prȁljeno u vídu jèdnōg prèdmeta mȁlo dúgo, sa jèdnōm — s òtīm se zgȑto pȅpo i žȃr. [2] Obrež [1]# Donèsi gȑ na lo da skȉnemo snȇg s kȕće. [4] Čenej Sremski Karlovci Kać [1]
  4. Uzmi ono grnalo i izgrni žito ispod vetrenjače. Begeč [1]# Trèba žàrāč i trèba lòpata i trèba gr̀njalo. [2] [5] Platičevo Hrtkovci Golubinci Gospođinci [1]


Sinonimi:

  1. grnjača, greblo, ogreblo [1]



Deklinacija

uredi

Ovoj r(ij)eči nedostaje fleksija.

Reference

uredi
  • grnalo” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 2,2 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet),988, 508 str.
  3. Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ,6,980, 59—92.
  4. Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  5. Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga1),968,48 str, str.29.