grunuti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /ɡrûnuti/
- Hifenacija: gru‧nu‧ti
Glagol
uredigrȕnuti (ćirilica гру̏нути) svrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Značenja:
Primeri:
- Alaj je jȕtros grȕno grȍm!. [2] Čenej [1]# Òni ȍma grȕnuše tȗ. [3] Itebej [1]# Pȁzi, zdrȁvo j[e] klȉzavo, mȍž[eš] lȁko grȕnuti. Pačir [1]
Sinonimi:
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola grunuti
Infinitiv: grunuti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: grȕnūvši | Glagolska imenica: - | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
grunem | gruneš | grune | grunemo | grunete | grunu | |
Budućnost |
Futur I. |
grunut ću1 grunuću |
grunut ćeš1 grunućeš |
grunut će1 grunuće |
grunut ćemo1 grunućemo |
grunut ćete1 grunućete |
grunut će1 grunuće |
Futur II. |
budem grunuo2 | budeš grunuo2 | bude grunuo2 | budemo grunuli2 | budete grunuli2 | budu grunuli2 | |
Prošlost |
Perfekt |
grunuo2 sam | grunuo2 si | grunuo2 je | grunuli2 smo | grunuli2 ste | grunuli2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam grunuo2 | bio si grunuo2 | bio je grunuo2 | bili smo grunuli2 | bili ste grunuli2 | bili su grunuli2 | |
Aorist |
grunuh | grunu | grunu | grunusmo | grunuste | grunuše | |
Kondicional I. |
grunuo2 bih | grunuo2 bi | grunuo2 bi | grunuli2 bismo | grunuli2 biste | grunuli2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih grunuo2 | bio bi grunuo2 | bio bi grunuo2 | bili bismo grunuli2 | bili biste grunuli2 | bili bi grunuli2 | |
Imperativ |
- | gruni | - | grunimo | grunite | - | |
Glagolski pridjev radni |
grunuo m. / grunula f. / grunulo n | grunuli m. / grunule f. / grunula n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „grunuti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 375.