gruvati
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /ɡrǔːʋati/
- Hifenacija: gru‧va‧ti
Glagol
uredigrúvati (ćirilica гру́вати) nesvrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Značenja:
- Pucati, tutnjati. [1]
- Veoma se čuti, odzvanjati. [1]
- Mlatiti, vrći (žito). [1]
- Šibati velikom snagom (o vetru). [1]
- Sakupljati posebnim krivim grabljama plevu na guvnu. [1]
- Lomiti, kidati. [1]
- Učiti napamet, bez razumevanja. [1]
- Navaliti na jelo. [1]
- Zamarati se fizički, mučiti se. [1]
- Putovati dugo i teško. [1]
- Provoditi se. [1]
Primeri:
- Najviše gruvaju topovi prilikom crkvene slave. Begeč [1]
- Sam bȉo na frȍnt, di su grúvali tòpovi. [2] [3] Čenej Novi Bečej [1]# Kod Ravnika su opet bregovi: Grunar (jer se „gruva” — „čine se padiške” […] a to znači breg se roni sa treskom). [4] Krašovo [1]# Ȍndak mȏraš grúvati mòtikom jel je tvŕdo. [5] [3] Čurug Mol Nadalj Gospođinci Žabalj Kać Kovilj Titel Čenej [1]# Kònji gȁzu ono žȉto is kòšuljice. Tȏ se zòve: zr̀no se grȗva da ìzīđe is kòšuljice. [2] Đala [1]# Ùzmi i nòsi kȁpu, u Nòvi Sȃd grȗva kòšava. [3] Čenej [1]# Mȍžeš, al nèmoj da grȗvaš, da kȉdaš grȃne. Veliki Gaj [1]# Samo tȋ grȗvaj nàpred, ùči, nèmoj kȏ da te stȉgne. [3] Čenej Neuzina Boka Šurjan [1]
- Grȗvaj da mi ne donèseš kéčeve. Jaša Tomić [1]# I ȍma dȃj da grȗvamo po kònzērbi. [2] Itebej [1]# Grȗvam se kȏ prȍst, a drȕgi dȉžedu nȏvce. Jaša Tomić Neuzina Boka Šurjan Vršac [1]# Sȁd sam se grúvo i nȉkad vȉše. Jaša Tomić Neuzina Boka Šurjan [1]# Gruvo sam se ceo božiji dan po njiva. Crvena Crkva [1]# Pa idédu pȕno [omladina], pa se grȗvadu. Izbište [1]
Sinonimi:
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola gruvati
Infinitiv: gruvati | Glagolski prilog sadašnji: grúvajūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: grúvānje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
gruvam | gruvaš | gruva | gruvamo | gruvate | gruvaju | |
Budućnost |
Futur I. |
gruvat ću1 gruvaću |
gruvat ćeš1 gruvaćeš |
gruvat će1 gruvaće |
gruvat ćemo1 gruvaćemo |
gruvat ćete1 gruvaćete |
gruvat će1 gruvaće |
Futur II. |
budem gruvao2 | budeš gruvao2 | bude gruvao2 | budemo gruvali2 | budete gruvali2 | budu gruvali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
gruvao2 sam | gruvao2 si | gruvao2 je | gruvali2 smo | gruvali2 ste | gruvali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam gruvao2 | bio si gruvao2 | bio je gruvao2 | bili smo gruvali2 | bili ste gruvali2 | bili su gruvali2 | |
Imperfekt |
gruvah | gruvaše | gruvaše | gruvasmo | gruvaste | gruvahu | |
Kondicional I. |
gruvao2 bih | gruvao2 bi | gruvao2 bi | gruvali2 bismo | gruvali2 biste | gruvali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih gruvao2 | bio bi gruvao2 | bio bi gruvao2 | bili bismo gruvali2 | bili biste gruvali2 | bili bi gruvali2 | |
Imperativ |
- | gruvaj | - | gruvajmo | gruvajte | - | |
Glagolski pridjev radni |
gruvao m. / gruvala f. / gruvalo n | gruvali m. / gruvale f. / gruvala n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „gruvati” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 164. Greška u referenci: Nevaljana oznaka
<ref>
; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Jovan Živojnović, Kroz južni Banat (putničke beleške i razmišljanja). — LMS, 255, 1909, 37—64, str. 59.
- ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.