hujati
Srpskohrvatski uredi
Izgovor uredi
- IPA: /xǔːjati/
- Hifenacija: hu‧ja‧ti
Glagol uredi
hújati (ćirilica ху́јати) nesvrš.
- Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon
{{nedostaje-definicija}}.
Konjugacija uredi
Konjugacija glagola hujati
| Infinitiv: hujati | Glagolski prilog sadašnji: hújēći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: hújānje | ||||
| Broj | Jednina | Množina | |||||
| Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
| Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
| Prezent |
hujim | hujiš | huji | hujimo | hujite | huje | |
| Budućnost |
Futur I. |
hujat ću1 hujaću |
hujat ćeš1 hujaćeš |
hujat će1 hujaće |
hujat ćemo1 hujaćemo |
hujat ćete1 hujaćete |
hujat će1 hujaće |
| Futur II. |
budem hujao2 | budeš hujao2 | bude hujao2 | budemo hujali2 | budete hujali2 | budu hujali2 | |
| Prošlost |
Perfekt |
hujao2 sam | hujao2 si | hujao2 je | hujali2 smo | hujali2 ste | hujali2 su |
| Pluskvamperfekt |
bio sam hujao2 | bio si hujao2 | bio je hujao2 | bili smo hujali2 | bili ste hujali2 | bili su hujali2 | |
| Imperfekt |
hujah | hujaše | hujaše | hujasmo | hujaste | hujahu | |
| Kondicional I. |
hujao2 bih | hujao2 bi | hujao2 bi | hujali2 bismo | hujali2 biste | hujali2 bi | |
| Kondicional II. |
bio bih hujao2 | bio bi hujao2 | bio bi hujao2 | bili bismo hujali2 | bili biste hujali2 | bili bi hujali2 | |
| Imperativ |
- | huji | - | hujimo | hujite | - | |
| Glagolski pridjev radni |
hujao m. / hujala f. / hujalo n | hujali m. / hujale f. / hujala n | |||||
| 1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. | |||||||
Reference uredi
- „hujati” u Hrvatskom jezičnom portalu