igla
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /ǐɡla/
- Hifenacija: i‧gla
Imenica
urediìgla f (ćirilica ѝгла)
Kategorije:
rib.ob.
Oblici:
Značenja:
- Metalna šipčica s oštrim vrhom za pletenje. [1]
- Metalna šipka s ušicama za prošivanje trske na krovu. [1]
Primeri:
- I ȍnda smo vȅć ùčili òne bódove, kȁko trȅba štèpački ìglōm, kȁko fȋrcati. [3] [4] [5] Bačko Petrovo Selo Sremska Mitrovica Subotica Gospođinci Đurđevo Begeč Kovilj Deska [1]
- A ìglōm se šȉje. Martonoš [1]# Tȏ je nȅko ȍpet od rodbíne koji nȍsi tu legȉju, tórbu nȅku, i za tórbu ȉma kȕdelan kónac dȕgačak, tȗ je ígla i tȗ je zakȁčena za tórbu. Izbište [1]# Ȉgla — tȏ su zadenȉli za šešȉr. [6] Izbište Melenci [1]# Ȕzmeš tȏ, tu ȉglu šìvećku i uvúčeš kónac kùdēljni. Đala [1]# U upotrebi su još i veće saračke igle. [7] Sremska Mitrovica Ruma [1]# igla, drvena igla koja se radi najradije od zove [ShLR]. Bosut Sremski Karlovci Bezdan Apatin Srbobran Bačka Palanka Begeč Padej Elemir [1]# Ȍnda je bȉo pȍsle jèdno gvòzdeno, zvȃna ìgla. Dóle je tȏ bílo pljȍsnato i tȁnko, a rȕpa je bíla sȉgūrno tàko dè bela kao òvo jel tȏ je bílo plèteno od rògoza s kòjōm se vezívalo. [8] Bačko Gradište Šatrinci Subotica Martonoš Sombor Sivac Melenci Aradac Jaša Tomić [1]
Sinonimi:
Izrazi:
- ˜ zaiglom ("vrsta veza"; "Kuvarice i drugi delovi kuhinjskih garnitura rađeni su vezom „igla za iglom” po pismu — ispisanoj šemi"). [1]
Deklinacija
uredi deklinacija imenice igla
| jednina | množina | |
|---|---|---|
| nominativ | igla | igle |
| genitiv | igle | igala / igla / igli |
| dativ | igli | iglama |
| akuzativ | iglu | igle |
| vokativ | iglo | igle |
| lokativ | igli | iglama |
| instrumental | iglom | iglama |
Reference
uredi- „igla” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 77, 104.
- ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 54.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 78.
- ↑ Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 153.
- ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.