iscuriti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /ist͡sǔːriti/
- Hifenacija: i‧scu‧ri‧ti
Glagol
urediiscúriti (ćirilica исцу́рити) svrš.
Šablon:prel Šablon:neprel
Oblici:
Značenja:
- Izliti se, isteći u tankom mlazu ili kap po kap. [2] [3] Gospođinci Srpska Crnja[1]
Sinonimi:
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola iscuriti
Infinitiv: iscuriti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: iscúrīvši | Glagolska imenica: - | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
iscurim | iscuriš | iscuri | iscurimo | iscurite | iscure | |
Budućnost |
Futur I. |
iscurit ću1 iscuriću |
iscurit ćeš1 iscurićeš |
iscurit će1 iscuriće |
iscurit ćemo1 iscurićemo |
iscurit ćete1 iscurićete |
iscurit će1 iscuriće |
Futur II. |
budem iscurio2 | budeš iscurio2 | bude iscurio2 | budemo iscurili2 | budete iscurili2 | budu iscurili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
iscurio2 sam | iscurio2 si | iscurio2 je | iscurili2 smo | iscurili2 ste | iscurili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam iscurio2 | bio si iscurio2 | bio je iscurio2 | bili smo iscurili2 | bili ste iscurili2 | bili su iscurili2 | |
Aorist |
iscurih | iscuri | iscuri | iscurismo | iscuriste | iscuriše | |
Kondicional I. |
iscurio2 bih | iscurio2 bi | iscurio2 bi | iscurili2 bismo | iscurili2 biste | iscurili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih iscurio2 | bio bi iscurio2 | bio bi iscurio2 | bili bismo iscurili2 | bili biste iscurili2 | bili bi iscurili2 | |
Imperativ |
- | iscuri | - | iscurimo | iscurite | - | |
Glagolski pridjev radni |
iscurio m. / iscurila f. / iscurilo n | iscurili m. / iscurile f. / iscurila n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „iscuriti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 186, 203.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 377.