istančati

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /istǎnt͡ʃati/
• Hifenacija: i‧stan‧ča‧ti

Glagol

istànčati (ćirilica иста̀нчати) svrš.

1. Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon {{nedostaje-definicija}}.

Konjugacija

Konjugacija glagola istančati

Infinitiv: istančati		Glagolski prilog sadašnji: -		Glagolski prilog prošli: istànčāvši		Glagolska imenica: -
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		istančam	istančaš	istanča	istančamo	istančate	istančaju
Budućnost	Futur I.	istančat ću1 istančaću	istančat ćeš1 istančaćeš	istančat će1 istančaće	istančat ćemo1 istančaćemo	istančat ćete1 istančaćete	istančat će1 istančaće
	Futur II.	budem istančao2	budeš istančao2	bude istančao2	budemo istančali2	budete istančali2	budu istančali2
Prošlost	Perfekt	istančao2 sam	istančao2 si	istančao2 je	istančali2 smo	istančali2 ste	istančali2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam istančao2	bio si istančao2	bio je istančao2	bili smo istančali2	bili ste istančali2	bili su istančali2
	Aorist	istančah	istanča	istanča	istančasmo	istančaste	istančaše
Kondicional I.		istančao2 bih	istančao2 bi	istančao2 bi	istančali2 bismo	istančali2 biste	istančali2 bi
Kondicional II.		bio bih istančao2	bio bi istančao2	bio bi istančao2	bili bismo istančali2	bili biste istančali2	bili bi istančali2
Imperativ		-	istančaj	-	istančajmo	istančajte	-
Glagolski pridjev radni		istančao m. / istančala f. / istančalo n			istančali m. / istančale f. / istančala n
Glagolski pridjev trpni		istančan m. / istančana f. / istančano n			istančani m. / istančane f. / istančana n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „istančati” u Hrvatskom jezičnom portalu