Srpskohrvatski

uredi

Izgovor

uredi
  • IPA: /istrěːsati/
  • Hifenacija: i‧stre‧sa‧ti

Glagol

uredi

istrésati (ćirilica истре́сати) nesvrš.

Šablon:prel Šablon:neprel

Kategorije:

pren.trp.pren.


Oblici:

  1. ìstrēsam [1]
  2. -em se [1]
  3. -a, -o Ban [1]
  4. -im [1]


Značenja:

  1. Tresući čistiti od prašine. [2] [3] [4] Bačinci Gospođinci Kumane Boka Čenta[1]
  2. Vičući na nekoga iskaljivati svoj bes, nezadovoljstvo. [1]
  3. Seksualno se zadovoljavati, prazniti se. [1]
  4. Tresući očistiti od prašine. [1]
  5. Energičnim pokretom, trzajem osloboditi sadržine, isprazniti. [1]
  6. Izleći. [1]
  7. Očistiti se. [1]
  8. Tresući očistiti od prašine. [2] Stapar[1]
  9. Naglo se osloboditi nečega, ispustiti. [1]


Primeri:

  1. Dváred sam istréso mȇd od cùncukrēta. [5] Iđoš Mol Bačko Gradište Novi Kneževac Srpska Crnja Melenci Radojevo [1]
  2. Víno ìstrēsa cr̀veno. Šimanovci [1]
  3. Kad se ìzmlāti, mȋ ìstrēsamo žȉto, pa slȁmu bȃcamo. [4] Boka [1]
  4. Šta mi se istresaš tu ko da sam ti ja kriva!. Jasenovo [1]
  5. A dèvōjke su tȁmo bíle da se istrésaju njȋni vojníci. Vojka [1]
  6. Pčȇle tȁmo svȅ istrȇsem. Izbište [1]
  7. Ȍnda jȃ ȕvek, dok ȏn odnèse kórpu da istrésē ù kola, a jȃ nàberem kórpu. Bačinci [1]
  8. Pȁzi da kòmšija, kòmšinica kad istrése, da ti ne òbriše sȗd, tȏ nȇće, ȍnda nȇće nam se svȋnje gòjiti, nek tàkāv mástan vrȃti sȗd. Kula Novo Miloševo [1]
  9. Bodorka, nek je tolka, ona svoju ikru, kad dođe vo da, ona mora svoju ikru da istrese. [6] Morović [1]
  10. Jèdva smo se istrésli. [4] Deska [1]
  11. Istresilo vagon leda. [4] Mokrin [1]


Izvedene reči:

  1. istréšen [1]
  2. istrésiti [1]


Sinonimi:

  1. tresiti [1]
  2. vȑcati [1]
  3. izlivati [1]
  4. izvejavati [1]


Izrazi:

  1. Istresti ("istući nekoga"; "Ima da te istresem iz gaća"). [1]
  2. istresti ("isto"). [1]



Konjugacija

uredi

Reference

uredi
  • istresati” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 140. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine." je zadan više puta s različitim sadržajem
  3. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 58, 128.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 164. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem
  5. Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  6. Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.