izobičájiti

Glagol

uredi

izobičájiti (ćirilica изобича́јити) Šablon:prel Šablon:neprel

Kategorije:

trp.trp.


Oblici:

  1. -ìčājim, izobičajiti [1]
  2. se, izobičajiti [1]
  3. -ìčājam, izobičajiti [1]


Značenja:

  1. Prestati nešto raditi, primenjivati, izbaciti iz navike, običaja. [1]
  2. Izaći iz upotrebe, prestati biti običaj. [1]


Primeri:

  1. Prestali smo da slavimo božićne praznike tako što smo izobičajili da unosimo slamu u sobu. [2] [3] Begeč Buđanovci Gospođinci Novo Miloševo [1]
  2. Tȏ se dànas izobičájilo. Kać [1]
  3. Sȁd tȍ vȅć nȇma, sȁd se tȍ izobičáilo. Vršac [1]
  4. I u nȁšu kȕću se znȁlo; nèdeljom se svȉ òpravimo svečàno, pa ù crkvu, a sȁd svȅ je tȏ izobičȃjeno. Mládi nè verujedu u Bȍga, a mȋ smo stȁri, ni u cȓkvi vȉše nȅ idemo. Jaša Tomić [1]


Izvedene reči:

  1. izobičȃjen [1]
  2. izobičájati [1]


Sinonimi:

  1. izumreti [1]


Reference

uredi
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 360.
  3. Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 126.

Napomene

uredi