izobličiti
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /izoblǐːt͡ʃiti/
- Hifenacija: i‧zob‧li‧či‧ti
Glagol
urediizoblíčiti (ćirilica изобли́чити) svrš.
Značenja:
- (značenje izvedeno preko sinonima) preoblikovati, deformisati, iskriviti, izmeniti, izvitoperiti, transformisati, probraziti, nagrditi, izopačiti [1]
Sinonimi:
- preoblikovati, deformisati, iskriviti, izmeniti, izvitoperiti, transformisati, probraziti, nagrditi, izopačiti [1]
Asocijacije:
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola izobličiti
Infinitiv: izobličiti | Glagolski prilog sadašnji: - | Glagolski prilog prošli: izoblíčīvši | Glagolska imenica: - | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
izobličim | izobličiš | izobliči | izobličimo | izobličite | izobliče | |
Budućnost |
Futur I. |
izobličit ću1 izobličiću |
izobličit ćeš1 izobličićeš |
izobličit će1 izobličiće |
izobličit ćemo1 izobličićemo |
izobličit ćete1 izobličićete |
izobličit će1 izobličiće |
Futur II. |
budem izobličio2 | budeš izobličio2 | bude izobličio2 | budemo izobličili2 | budete izobličili2 | budu izobličili2 | |
Prošlost |
Perfekt |
izobličio2 sam | izobličio2 si | izobličio2 je | izobličili2 smo | izobličili2 ste | izobličili2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam izobličio2 | bio si izobličio2 | bio je izobličio2 | bili smo izobličili2 | bili ste izobličili2 | bili su izobličili2 | |
Aorist |
izobličih | izobliči | izobliči | izobličismo | izobličiste | izobličiše | |
Kondicional I. |
izobličio2 bih | izobličio2 bi | izobličio2 bi | izobličili2 bismo | izobličili2 biste | izobličili2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih izobličio2 | bio bi izobličio2 | bio bi izobličio2 | bili bismo izobličili2 | bili biste izobličili2 | bili bi izobličili2 | |
Imperativ |
- | izobliči | - | izobličimo | izobličite | - | |
Glagolski pridjev radni |
izobličio m. / izobličila f. / izobličilo n | izobličili m. / izobličile f. / izobličila n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
izobličen m. / izobličena f. / izobličeno n | izobličeni m. / izobličene f. / izobličena n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „izobličiti” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1