izručivati

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /izrut͡ʃǐːʋati/
• Hifenacija: i‧zru‧či‧va‧ti

Glagol

izručívati (ćirilica изручи́вати) nesvrš.

1. Ovoj r(ij)eči nedostaje definicija. Pomozite i dodajte definiciju, te potom uklonite šablon {{nedostaje-definicija}}.

Konjugacija

Konjugacija glagola izručivati

Infinitiv: izručivati		Glagolski prilog sadašnji: izrùčujūći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: izručívānje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		izručujem	izručuješ	izručuje	izručujemo	izručujete	izručuju
Budućnost	Futur I.	izručivat ću1 izručivaću	izručivat ćeš1 izručivaćeš	izručivat će1 izručivaće	izručivat ćemo1 izručivaćemo	izručivat ćete1 izručivaćete	izručivat će1 izručivaće
	Futur II.	budem izručivao2	budeš izručivao2	bude izručivao2	budemo izručivali2	budete izručivali2	budu izručivali2
Prošlost	Perfekt	izručivao2 sam	izručivao2 si	izručivao2 je	izručivali2 smo	izručivali2 ste	izručivali2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam izručivao2	bio si izručivao2	bio je izručivao2	bili smo izručivali2	bili ste izručivali2	bili su izručivali2
	Imperfekt	izručivah	izručivaše	izručivaše	izručivasmo	izručivaste	izručivahu
Kondicional I.		izručivao2 bih	izručivao2 bi	izručivao2 bi	izručivali2 bismo	izručivali2 biste	izručivali2 bi
Kondicional II.		bio bih izručivao2	bio bi izručivao2	bio bi izručivao2	bili bismo izručivali2	bili biste izručivali2	bili bi izručivali2
Imperativ		-	izručuj	-	izručujmo	izručujte	-
Glagolski pridjev radni		izručivao m. / izručivala f. / izručivalo n			izručivali m. / izručivale f. / izručivala n
Glagolski pridjev trpni		izručivan m. / izručivana f. / izručivano n			izručivani m. / izručivane f. / izručivana n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „izručivati” u Hrvatskom jezičnom portalu