izvirati
Srpskohrvatski
urediIzgovor
uredi- IPA: /ǐzʋirati/
- Hifenacija: i‧zvi‧ra‧ti
Glagol
urediìzvirati (ćirilica ѝзвирати) nesvrš.
Značenja:
- dolaziti brzo i naglo u velikim količinama, prodirati na površinu zemlje[1]
- dolaziti brzo i naglo u velikim količinama, prodirati na površinu zemlje [1]
- voditi poreklo iz nečega, nametati se kao zaključak na osnovu iznesenih činjenica [1]
- voditi poreklo iz nečega [1]
Sinonimi:
- izbijati (~ na površinu zemlje; o vodi), izlaziti, prodirati, nadolaziti, nadirati, prodirati, nadolaziti, nadirati, javljati se, fig. kuljati fig., nahrupljivati, sukljati fig., naletati, izvirati, nadolaziti, navaljivati, nailaziti, nasrtati, hrupiti, dolaziti [1]
- prodirati, nadolaziti, nadirati, javljati se, fig. kuljati fig., nahrupljivati, sukljati fig., naletati, izvirati, nadolaziti, navaljivati, nailaziti, nasrtati, hrupiti, dolaziti javljati se, kuljati fig., nahrupljivati, sukljati fig., naletati, izvirati, nadolaziti, navaljivati, nailaziti, nasrtati, hrupiti, dolaziti [1]
- ishoditi, izr. voditi koren izr., ret. proishoditi ret., proisticati, poticati, proisticati, izlaziti, dolaziti, nametati se, emanirati, slediti, proizilaziti [1]
- proizilaziti, izvirati, dolaziti, izr. voditi koren izr., ret. proishoditi ret., proisticati, ishoditi, proizilaziti, izvirati, dolaziti, voditi koren izr., proishoditi ret., proisticati, ishoditi, bodriti [1]
Konjugacija
uredi Konjugacija glagola izvirati
Infinitiv: izvirati | Glagolski prilog sadašnji: ìzvirūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: ìzvirānje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
izvirem | izvireš | izvire | izviremo | izvirete | izviru | |
Budućnost |
Futur I. |
izvirat ću1 izviraću |
izvirat ćeš1 izviraćeš |
izvirat će1 izviraće |
izvirat ćemo1 izviraćemo |
izvirat ćete1 izviraćete |
izvirat će1 izviraće |
Futur II. |
budem izvirao2 | budeš izvirao2 | bude izvirao2 | budemo izvirali2 | budete izvirali2 | budu izvirali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
izvirao2 sam | izvirao2 si | izvirao2 je | izvirali2 smo | izvirali2 ste | izvirali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam izvirao2 | bio si izvirao2 | bio je izvirao2 | bili smo izvirali2 | bili ste izvirali2 | bili su izvirali2 | |
Imperfekt |
izvirah | izviraše | izviraše | izvirasmo | izviraste | izvirahu | |
Kondicional I. |
izvirao2 bih | izvirao2 bi | izvirao2 bi | izvirali2 bismo | izvirali2 biste | izvirali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih izvirao2 | bio bi izvirao2 | bio bi izvirao2 | bili bismo izvirali2 | bili biste izvirali2 | bili bi izvirali2 | |
Imperativ |
- | izviri | - | izvirimo | izvirite | - | |
Glagolski pridjev radni |
izvirao m. / izvirala f. / izviralo n | izvirali m. / izvirale f. / izvirala n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
uredi- „izvirati” u Hrvatskom jezičnom portalu