jarebica mrkuša
jarebica mrkuša
jarebica mrkuša (srpskohrvatski, ćir., јаребица мркуша)
urediImenica
uredijarebica mrkuša, Imenica|ž
Značenja:
Врста птице из рода (лат.) Perdix Phasianidae Brisson[1]
Sinonimi:
divlja kokoška [2] [1] erebica [3] [1] žutka [4] [1] jarabica [5] [1] jareb [6] [1] jarebac [7] [1] jarebica [8] [1] jarebica žutka [9] [1] jarebica krža [10] [1] jarebica kržica [9] [1] jarebica kržulja [9] [1] jarebica mrkuša [9] [1] jarebica poljka [9] [1] jarebica seljarka [9] [1] jarebica škrga [9] [1] jereb [4] [1] jerebaljka [11] [1] jerebica [6] [1] kokoška [12] [1] krža [13] [1] kržulja [9] [1] krdžica [7] [1] livadarka [9] [1] obična jarebica [14] [1] orebica [15] [1] polska jarebica [16] [1] poljka [9] [1] poljska jarebica [13] [1] poljska kokoška [9] [1] poljska trćka [17] [1] prosta jarebica [18] [1] skvržulja [19] [1] skvržuljica [7] [1] skrga [7] [1] skrža [7] [1] skržula [7] [1] trčka [15] [1] trčka skvržulja [13] [1] urebica [13] [1] čilaš [7] [1] škrga [6] [1] škrgica [7] [1] škrguja [7] [1]
Reference
uredi- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ М. Н. Рашковић, Један прилог за упознавање тичијег света у Врањском округу (наставак), Ловац, бр. 12, Савез ловачких удружења, Београд 1897, 90–91.
- ↑ Властимир Јовановић, Речник села Каменице код Ниша, Српски дијалектолошки зборник, књ. LI, САНУ – Институт за српски језик САНУ, Београд 2004, 313–688.
- ↑ 4,0 4,1 Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.
- ↑ Драго Ћупић ‒ Жељко Ћупић, Речник говора Загарача. ‒ Српски дијалектолошки зборник, XLIV, САНУ, Београд 1997.
- ↑ 6,0 6,1 6,2 Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник, 4. издање, Штампарија Краљевине Југославије, Београд 1935.
- ↑ 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 7,5 7,6 7,7 7,8 Петар Скок, Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, I–IV, ЈАЗУ, Загреб 1971–1974.
- ↑ Јоаким Вујић, Јестествословије, превод с немачког, Будим 1809.
- ↑ 9,00 9,01 9,02 9,03 9,04 9,05 9,06 9,07 9,08 9,09 9,10 Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
- ↑ Стјепан Ђурашин, Птице, књ. XXVI, дио други, Матица хрватска, Загреб 1901.
- ↑ Драгољуб Златковић, Речник пиротског говора, Службени гласник, Београд 2014.
- ↑ Драгутин Хирц, Грађа за народну номенклатуру и терминологију животиња (III, Птице), Наставни вјесник, часопис за средње школе, књ. VII, Краљевска хрватско-славонско-далматинска земаљска влада, Загреб 1899, 145–155.
- ↑ 13,0 13,1 13,2 13,3 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
- ↑ М. Н. Рашковић, Један прилог за упознавање тичијег света у Врањском округу, Ловац, бр. 8, Савез ловачких удружења, Београд 1897, 59.
- ↑ 15,0 15,1 Животиње, VII део, Даворин Трстењак, Птице, III свезак, књ. LXXXX, Друштво Св. Јеронима, Загреб 1893.
- ↑ Hans von Kadich, Hundert Tage im Hinterland (Eine ornithologische Forschungsreise in der Hercegowina), Mittheilungen des Ornithologischen Vereins in Wien, Wien 1887, 6–14, 23–25, 39–41, 61–63, 71–72, 85–86, 102–105, 121–123, 139–140, 154–157.
- ↑ Алфред Едмунд Брем, Како живе животиње (по оригиналном пучком издању приредио с особитим обзиром на наш животињски свијет проф. др Никола Финк), Минерва, Загреб 1937.
- ↑ Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.
- ↑ Валтазар Косић, Грађа за дубровачку номенклатуру и фауну птица, Гласник Хрватскога наравословнога друштва, година III, бр. 1, Загреб 1888, 118–128.
- ↑ Јосиф Панчић, Јестаственица (за ученике велике школе), део 1, Зоологија, Државна штампарија, Београд 1864.
- ↑ Живко Вукасовић, Наравописје. За порабу гимназијалних учионицах у Хрватској и Славонији, Загреб 1850.