kècelja
kècelja
kècelja (srpskohrvatski, ćir., кѐцеља)
urediPrimeri:
- Níje bílo ȍnda štòfōva, već je bílo pàtisa i sȕknje na kàrnēr, i blúze lépe i kècelje. Bačinci [1]
- Kad rȃdi, kad čìni kȍže, kad mȇša, strȗže, ìmō je kècelju. [2] Kovilj [1]
- Vòlem kad je kècelja lȇpo ȍprana i ìspēglana. Jaša Tomić [1]
- Òva ti nȇće svȅkrva kúpiti ni kècelju. [3] [4] [5] [6] [7] [8] Čenej Susek Sviloš Laćarak Šimanovci Čerević Platičevo Krušedol Subotica Mol Stapar Zmajevo Gospođinci Đurđevo Kać Novi Sad Vilovo Đala Mokrin Novo Miloševo Itebej Melenci Šurjan Boka Neuzina Ilandža Deska [1]
Reference
uredi- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 111.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 182, 343, 452.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 48.
- ↑ Paorske kuće. 1993, 440 str, str. 5, 21.
- ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 52.