kȃlfa
kȃlfa
kȃlfa (srpskohrvatski, ćir., ка̑лфа)
urediImenica
uredikȃlfa m (ćirilica ка̑лфа)
Kategorije:
pren.
Oblici:
Značenja:
- Šegrt koji je položio kalfenski ispit, zanatlijski pomoćnik. [1]
- Drugi po redu moždani udar. Đurđevo[1]
Primeri:
- Trȉ gȍdine — tȍ se zválo kȃlfa, pomòćnīk. [2] [3] [4] [5] [6] Mokrin Sot Neštin Irig Neradin Inđija Krčedin Subotica Mol Bački Brestovac Srbobran Turija Gospođinci Đurđevo Kać Novi Sad Bačka Palanka Futog Kovilj Titel Novi Kneževac Novo Miloševo Sakule Pančevo Deska [1]
- Šègrt kad ìzađe, ìstekne njègovo vréme, ȍnda s[e] ȏn zòve kȃlfa, a tȍ je bȉo kòvāčki pomòćnīk. Bačinci [1]
- Ìmali smo čètiri kȃlfe i dvȁ šègrta. Sremska Kamenica [1]
- Prvo sam morao biti tri godine šegrt, pa posle kalfa. Begeč [1]
Sinonimi:
Reference
uredi- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Dejan Miloradov, Kovačka i potkivačka terminologija južne Bačke i severnog Srema (rukopis magistarskog rada).
- ↑ Bagrem beli. 1986, 146 str, str. 31.
- ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 127.
- ↑ Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 45, 74, 110, 131, 133, 245, 247, 328.
- ↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).