kȍžni

Kategorije:

kol. ćurč.


Oblici:

  1. -a, kȍžnje, kȍžnja, -o, kožni [1]


Značenja:

  1. Pantalone od kože sa krznom na unutrašnjoj strani. [1]
  2. Isto. [2] Sremska Rača Martinci Voganj Platičevo[1]
  3. Sedište na kolima presvučeno kožom. [1]
  4. Kožni deo konjske opreme koji kočijaš drži u rukama, a drugi kraj je pri čvršćen za žvale. [2] Bački Brestovac Lalić Despotovo Čenej Padej Kikinda Novi Bečej Radojevo Itebej Margita Crepaja Deliblato[1]
  5. Isto. [2] Kupinovo Boljevci Starčevo[1]
  6. Vrsta dugačkog ogrtača sa prorezima za ruke umesto rukava, načinjena od kože sa krznom na unutrašnjoj strani. [3] Čortanovci[1]
  7. Pantalone od kože sa krznom na unutrašnjoj strani. [1]
  8. Ko žni deo konj ske opre me ko ji ko či jaš dr ži u ru ka ma, a dru gi kraj je pri čvr šćen za žva le. [2] Sivac Lalić Vajska Šajkaš Gardinovci Titel Padej Taraš Konak Čenta Sefkerin Pančevo[1]
  9. Bič za teranje volova. [2] Kać[1]
  10. Sedište na kolima presvučeno kožom. [1]


Primeri:

  1. Kròjio je, šȉo, nȅkad rànije kad je bȉo mlȃd, bȗnde òne sèljāčke, dùcīn tȏ se zòve, i kòžuve kȍžne òne tàko kràtke. Kovilj [1]
  2. Brȁon sam ìmala cìpele i rukàvice brȁon kȍžne. Dobrinci [1]
  3. A čȋm tȅraš kȍžne — bȓzo se upròpāsti, pa ȍnda nìje ako ìdeš dìgođ za parádu. [4] [5] Đala Bački Brestovac [1]
  4. Ȉsto je tȏ od kȍže i svȅ, samo drȕga ȉzrada. Pr̀šnjāk se zakòpča nà rame i óvde, óde je sàstaljen, pa se ovàko obúče pa se tȗ zakòpča i tȗ. Na rȁme tȗ trȋ dùgmeta i óde čètir-pȇt. A prȕsluk kȃžemo kad se srédom zakòpča. Tȏ je prȕsluk. A kȍžnje je jèdno i drȕgo. [6] [7] [3] [5] Kovilj Čortanovci Đala Mokrin Padej Bašaid Itebej Elemir Sefkerin [1]
  5. Kad Ráda dȏđe, òna će bírati i jȃ jel kȍžnju skȗrtu jel bálon, i štòfa za àljinu i kòstim. [6] [7] [8] Čenej Bašaid [1]
  6. Po seb na vr sta ćur či skih aljetaka u Sremu čine kožne čakšire. [9] [1]
  7. Kȍžne čàkšire, pa svȅ izvézene, tȕ džèpovi. [4] Šimanovci Sremska Mitrovica Nadalj Gospođinci Mokrin [1]
  8. Kožne čakšire su takođe pravljene od po dve ovčije kože sa vunom na unutrašnjoj strani. Nogavice su od kolena sužene i na donjem spoljnjem delu razrezane za oko 15 sm radi lakšeg oblačenja. [10] [1]
  9. Tȍ su bíli kȍžni sìcevi. [2] Sombor Dolovo [1]
  10. Pantalóne su se zvále čàkšire, kȍžnje čàkšire. [7] [5] Kovilj Farkaždin [1]
  11. Tȍ su bíli kȍžni sìcevi. Jasenovo [1]


Reference

uredi
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Gordana Vuković—Žarko Bošnjaković—Ljiljana Nedeljkov, Vojvođanska kolarska terminologija. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1984, 258 str.
  3. 3,0 3,1 Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 347.
  4. 4,0 4,1 Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 79. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Stari zanati u Vojvodini" je zadan više puta s različitim sadržajem
  5. 5,0 5,1 5,2 Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).
  6. 6,0 6,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 166. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam." je zadan više puta s različitim sadržajem
  7. 7,0 7,1 7,2 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 145, 402. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta." je zadan više puta s različitim sadržajem
  8. Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  9. Milica Bošković, Ćurčiski zanat u Sremu. — Rad, 6, 1957, 95—120, str. 116.
  10. Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 9.

Napomene

uredi